Ova priča je nastala kao intermeco između, meni, ponajboljih epizoda ovog junaka. Hronološki gledano, epizoda se dešava između „Aljaske“ (OP#29, original 348b/349/350a) i „Okršaja u Los Anđelesu“ (OP#33, original 353/354). U ovom periodu, Mauro Bozeli nije imao loše epizode, pa je uz dve već spomenute, pisao i “Nestalog istraživača” (OP#21, original 345/346/347/348a), “Sedam gradova Sibole” (OP#30, 355/356/357a), “Teksaške rendžere” (OP#56, original 362/363/364) itd. Moreno Buratini je, verujem, još uvek kontrolisao svoju potrebu da vraća etablirane junake i repetitivno prepričava događaje, a siguran sam da je Bozeli malo pomogao. Sama priča nije loša, posebno za Morenove standarde, ali kad uporedim sa onim što je bilo pre i, pogotovo, šta će biti posle, utisak ostaje mlak. Centralni problem je, ne mogu da verujem da ovo pričam, nedostatak prostora. Cela epizoda se dešava na 230 stranica, a mnogo toga se desi, pa kad konačno dođemo do famoznog “Ostrva gubavaca”, to traje svega 30ak stranica. Malo se čini senzacionalističkim iz ove prespektive.
Na početku ove priče, susrećemo Zagora na brodu kako se vraća sa svojih putešestvija na Aljasci. Blizu Kanadske obale, primećuju brod koji gori i odlučuju da intervenišu i vide da li ima preživelih. Ispostaviće se da je ovaj teretni brod napao ozloglašeni kineski pirat po (vrlo originalnom) imenu Žuti Zmaj. Nakon što je uspostavio svoju dominaciju nad Kineskom obalom, odlučio je da malo šara i dolazi na Severnoamerički kontinent. S obzirom da su Zagor i ekipa ugasili požar koji je Zmaj postavio, to istog trenutka alarmira mnogobrojne pripadnike kineskih pirata, pa užurbano napadaju Zagora i njegov brod. Zagor se žustro bori, ali na prevaru biva zarobljen, zajedno sa ostatkom posade. Žuti Zmaj je impresioniran Zagorovom snagom i odlučuje da ga ne ubije, već ga šalje na, na prvi pogled, samoubilačku misiju. Naime, kormilar Žutog Zmaja je pobegao jer se plašio njegovog strašnog suda. Taj kormilar se zarazio gubom, a Zmaj tu boljku rešava imanentnom egzekucijom. Kineski pirat je uplašen jer jer kormilar jedan od retkih koji zna put do njihovog skrovišta i mogao bi, potencijalno, da to upotrebi protiv njega. Žuti Zmaj obećava da će osloboditi Zagora i njegove prijatelje ako mu Duh sa sekirom donese kormilarovu glavu. Da li će Patrik ovaj poduhvat preživeti? Hoće li i on sam dobiti gubu i šta mu je garancija da ih gusari neće sve pobiti?
Buratini je upotrebio jednu čestu i ni najmanje naivnu bolest, gubu ili lepru (od grčke reči λεπι tj. riblje krljušti). Mada, malo je predimenzionirao letalnost, zaraznost i opasnost same bolesti. Kada pogledate naslovnu stranica, a da pretpostavimo da ne znate šta je guba, rekli biste da se Zagor bori sa zombijima i, iskreno, ne biste pogrešili. S obzirom da su svi zaraženi smešteni na jedno malo ostrvo, bez prisustva bilo kojih “spoljnih faktora”, Buratini čak implicira i kanibalizam (iako se to nikada eksplicitno ne prikazuje), a Dobri Džo savetuje Zagora da se “pazi da ga gubavci ne ujedu”. Malo trivijalno morate priznati. Inače, simptomi gube su nedostatak osećaja za bol, hladnoću i toplotu, povremeno se formira i krljušt, ali ne u ovoj meri u kojoj se u stripu prikazuje. Mada, kada se sve uzme u obzir, opet je to minorna zamerka, ali morao sam da naglasim.
Najveći problem je nedostatak karakterizacije gusara i njihovog kapetana Žutog Zmaja. Buratini pokušava na par stranica da nam ispripoveda njegovu kratku biografiju, pokušavajući da dobije neki poen na empatiju, ali to radi nevešto. Zagor se sve vreme suočava sa NPC gusarima i ovaj momenat sa gubom je bio nepotreban (iako epizoda nosi to ime). Mnogo bi mi bilo bolje da smo prosto dobili jednu opštu šibačinu kakvu nam prva sveska nudi.
Kad smo kod šibačine, tu je Feri. Epizodu bih svrstao u njegov pozni period (iako će dosta epizoda raditi nakon ove jer je priča originalno objavljena u Italiji pred kraj 1994. godine) iz prostog razloga što se vidi da je izgubio tu čistinu koja ga je krasila u ranim danima. To naravno ne znači da je epizoda loše nacrtana, naprotiv. Kada se Žuti Zmaj prvi put pojavi i kada Zagor pokušava da suzbije njihov napad, imamo borbu koja se odvija na 30tak stranica i to je nacrtano magično. Nije savršeno, niti to očekujem, ali prosto sam zaboravio koliko Zagor ume da bude zabavan strip kada Zagor bez po muke sređuje gomilu protivnika. To su oni momenti kada mi je potpuno jasno zašto je Zagi najpopularniji junak na prostoru bivše Jugoslavije.
Kad se sve sabere i oduzme, epizoda je iznad proseka. Ima zabavnih sekvenci, lepo je nacrtana i pruža tačno onu dozu eskapizma koju očekujem. Svaki put ovo naglasim, ali prosto mi je žao zbog toga što Buratini nije zadržao ovakav tip pripovedanja jer mu leži, a pride je i autentičan. Ako volite Zagora, verujem da ćete uživati.
ocena: 6/10
Za potrebe teksta korišćeni su kadrovi iz stripa
Copyright © Sergio Bonelli Editore
Written by: Moreno Burattini
Art by: Gallieno Ferri
Komentari čitalaca na portalu Goodreads
Ovaj naslov možete kupiti u Svetu stripa
