Prevoj - priča o životima

„Prevoj“ je strip francuskog autora koji stvara pod pseudonimom Espe (Sébastien Portret, 1974) i koji je drugo izdanje trenutno najmlađeg izdavača stripa u Srbiji – Maverika.

Radi se o stripu koji je čist slice of life, što meni nikako nije omiljeni žanr (o razlozima nekom drugom prilikom) ali s vremena na vreme mi se nađe u rukama i neki ovakav naslov koji govori o svakodnevici običnih ljudi i problemima sa kojima se svakog dana suočavaju. Neki od tih stripova mi nisu izazvali nikakve emocije, neki mi se izrazito nisu svideli, neki su me čak i oduševili, a neki su me emotivno potpuno pocepali – kao što je slučaj sa „Prevojem“.

Priča prati Kamij i Bastijana Laporta, bračni par koji je dobio drugo dete i koji se mesecima radovao i pripremeo za ovaj radostan trenutak. Međutim, još u porodilištu, lekari tek rođenom Luju dijagnostifikuju tešku srčanu manu koja mu ugrožava život i za koju u tom trenutku i kod tako male dece ne postoji pouzdana hirurška intervencija. Roditelji su naravno šokirani i užasnuti. Potpuno nespremni upuštaju se u borbu za život svog tek rođenog sina u kojoj mogu malo toga da urade osim da se nadaju. Vreme prolazi, Laporteovi redovno idu na preglede i slušaju ne previše svetle prognoze lekara. Otac je strip crtač koga izdavači opterećuju rokovima, a i majka mora da se vrati na posao. Zbog specifičnog stanja boje se da malog Luja ostave sa drugom decom u jaslicama, pa se Kamijin otac, Lujev deda koji je i sam teško bolestan, ponudi da pomogne i bar na neko vreme čuva unuke.

Ona izlizana floskula – topla ljudska priča – zapravo idealno opisuje „Prevoj“ bez ikakvog prostora da se unese neko zrno ironije u takav opis. Iako scenario sam po sebi nije neko remek delo i napisan je običnim jezikom, bez prevše ukrasa ili originalnosti, ipak odlično dočarava odnose između aktera ove istinite priče i koliko je jednima stalo do drugih i koliko su spremni da se žrtvuju za svoje voljene. Upravo znanje koje stičete pre nego što počnete da čitate Prevoj, da se radi o zapravo pravim, živim ljudima pretvara Espeovo obično pisanje u efektno i jedino ispravno za ovakav strip.

Što se crteža tiče, na prvu sam pomislio da nije najprikladniji za jednu ovakvu tematiku, ali sam do kraja uvideo da jedino ovaj polu karikaturalni stil može da napravi odgovarajući kontrast sa dešavanjima oko Luja i odlično oslikava odnose među ostalim likovima. Naročito su upečatljivi oni kadrovi koji zauzimaju celu stranicu koji Bastijanu prolaze kroz glavu kada im lekari saopštavaju loše vesti. Opet, crtež deluje prilično obično ali ovo je priča o običnim ljudima, tako da i ne treba da bude drugačije i to ne vidim kao manu.

Apsolutno sam svestan da je autor ipak romantizovao pojedine detalje i oslikao jednu previše složnu, gotovo idealnu porodicu ali uprkos tome ovaj strip me je uzdrmao kao nijedan drugi pre njega. Čitao sam mnoge stripove koje bi mnogi nazvali mučnijim i težim od Prevoja. Recimo nedavno Usamljenu u središtu zemlje ili Blast ili Maus… Međutim ja imam određene hipohondarske sklonosti, recimo to tako. Ne u smislu da se plašim bolesti i da se opsesivno pazim da se ne razbolim, već ne mogu da podnesem kada se duže vreme priča o bolestima kao što su rak ili bolesti srca jer mi fizički pripadne muka i nesvestica, naročito kad se radi o deci, a ovde se non stop priča o tome. Više puta sam morao da zatvorim strip i prestanem sa čitanjem, a delove sa stručnom terminologijom i objašnjenjem postupka operacije sam potpuno preskakao i puštao crtež da priča onoliko koliko sam moga. Tako da mi ništa što sam pročitao nije palo teže od Prevoja i verovatno ne bih ni završio strip da me sudbina malog Luja i njegovog dede nije toliko zainteresovala. Dakle iako mi je preteško palo opet mi se na neki mazohistički način Prevoj jako svideo, ali sasvim sam svestan da ne mogu da zauzmem neki objektivan stav i ocenim kvalitet ovog stripa. Ali mislim da je i sama burna reakcija koju sam doživeo neki pokazatelj da bi ljubitelji slice of life žanra trebalo da daju šansu „Prevoju“.