Farenhajt 451

Прошло, садашње и будуће време које је Бредбери описао имају једну јасну, једноставну и увек препознатљиву вредност. Он пише о потреби људског духа за дубљим смислом, за креативном слободом, како у међуљудским односима, тако и у времену које проводимо сами са собом, тј. са нултом тачком властитог живота. Ово је реалистична хорор прича за скоро све узрасте и није прича која има само једног ексклузивног главног лика и једног злог противника већ, како је аутор у уводу ове графичке адаптације сâм навео, неколицину његових властитих, битних и опречних рефлексија, а због којих је лакше разумљива проблематика онога што је Бредбери ставио у фокус у овом сегменту свог списатељског пута.

Ово је авантура једног ватропалиоца, послушника, који у изразито конзервативном и генеричком друштвеном уређењу, усред масовне апатије и веома ограниченог конформистичког друштва, уз помоћ веселе, храбре и неочекивано зреле тинејџерке проналази оно најједноставније, самог себе, а у бити ништа друго него креативну и емпатичну људску природу потенцијално истоветну сваком другом људском бићу. Ово је и прича о модернизованом, урбаном, наизглед цивилизованом делу планете, умреженом и организованом по мери законске норме која произлази из теоретске, еволутивне атомистике, а не по мери идеје која произлази из живих осећаја и здравог, спонтаног логоса. Ово је тешка драма, у много чему и трагедија, у неколико препознатљивих чинова које смо већ виђали, али их увек изнова морамо препознавати ако се крећемо по инерцији тела уместо лакоћом духа који не подлеже законима физике и друштва које стално изнова коригује само своје лице и одело.

Фаренхајт 451 је, дакле, уџбенички пример, подсетник из белешки живота, налик на нову, неизвесну, али предвидиву епизоду у бесконачној серији коју гледамо и живимо откако као врста постојимо у удруженом и организованом облику. Веома важна Бредберијева порука, или боље речено сугестија, јесте она о једној књизи коју би свако од нас требало да изабере као дело вредно чувања, те да објасни себи и другима зашто је то тако. Са ове позиције на којој још увек можемо да бирамо, са позиције условног разумевања природе ствари, то не би требало да буде тешко.