Sara i Ana Živković (Beograd, 1998) su sestre bliznakinje. Posle završene gimnazije u Beogradu upisale su japanski jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Umetnost stvaraju zajedno pod zajedničkim imenom Shidousha Art.
U martu 2018. godine pridružile su se strip školi „Đorđe Lobačev“ koju vodi profesor Vladimir Vesović. Mesec dana kasnije učestvovale su u 13. godišnjoj izložbi radionice stripa, ilustracije i koncept arta „Đorđe Lobačev“ u Dečjem kulturnom centru.
Svake godine objavljuju svoje radove na balkanskoj smotri mladih strip autora u Leskovcu. Redovni su članovi Međunarodne strip kolonije u Raški.
U decembru 2018. godine kratki strip „Nadomak cilja“ osvojio je nagradu za očuvanje tradicije na festivalu stripa u Valjevu. Malo izmenjen, u oktobru 2020. godine objavljen je u strip serijalu „Linije fronta“ izdavačke kuće System Comics.
Na Salonu stripa 2019. godine osvojile su sponzorsku nagradu izdavačke kuće System Comics za strip LEVANIA: Apokalipsa.
2019. godine, rade storyboard i production art za fanovski film Star Wars – The Breaking point režisera Stevana Filipovića koji je dobio nagradu Prix Special du Fantasy Film Festival u Mentonu, Francuska 2020.
2020. godine, radile su strip „Napad“ po priči Dejana Bogojevića. Strip je dobio drugu nagradu na internacionalnom strip festivalu Veles u Makedoniji.
Pored ilustracije i stripa imaju veliku strast i za slikanje, ručne radove, izradu nakita i modni dizajn. U budućnosti bi volele da se oprobaju u što više različitih i krativnih projekata vezanih za strip, ilustraciju, film i animaciju.
Brubejker koji je slavu stekao scenarijima za krimi stripove i stripove o superherojima ovog puta se odvažio da ispriča vrlo složenu priču o zločinu, bahatoj moći i neodoljivom sjaju filmskog sveta.
Ivan Cakić je rođen u Beogradu 1983. godine. Diplomirao je na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, smer – nastavnik likovne kulture.
„Valérian and Laureline“; Jean-Claude Mézières & Pierre Christin
Izdavači „Darkwood“, Beograd, i „Marketprint“, Novi Sad, 2014.
Nema mnogo kako sam, pišući o prvom albumu Pogrebnika, udenuo u tastaturu kako Dorison i Mejer pokušavaju da uskoče na Bluberijev teren i „obezbede nam nove priče sa ukusom prašine, baruta i jeftinog duvana.
