Uzbudljivo otkrivanje novog-starog sveta – Džeremaja, peti tom

Nastavljajući objavljivanje celokupnog strip serijala „Džeremaja“ scenariste i crtača Hermana Ipena (1938) – u reprezentativnom tvrdom povezu, punom koloru i vrhunskoj štampi – agilna „Čarobna knjiga“ je, znatiželjnim stripoljubcima ponudila peti tom koji sadrži epizode 13 „Padaju kegle“, 14 „Vratio se Simon“ i 15 „Aleks“ objavljene 1988, 1989. i 1990. godine. Pošto je sarajevski „Strip art“ urednika Ervina Rustemagića prestao da izlazi nekoliko godine ranije (1986.g) „Džeremaja“ nije više imao utočište (dakle časopis u kome bi bio objavljivan) tako da su epizode 13 i 14 izašle tokom sankcijskih 1990-tih u piratskom crno-belom album izdanju dok se epizoda „Aleks“ pojavila znatno kasnije u „Politikinom zabavniku“ koji je nastavio da kontinuirano prati serijal.

Serijal „Džeremaja“, koji je Hermanov prvi samostalni stripski projekat započet je 1979. godine. Početna postavka priče – avanture dvojice momaka, Džeremaje i Kurdija Maloja, u svetu koji opstaje na zgarištu bivših SAD uništenih građanskim ratom između crne i bele rase – širi se i razvija kako na polju ličnog odrastanja i razvoja glavnih junaka tako i na nivou sve dubljeg upoznavanja sa različitim licima najnovijeg Novog sveta koji liči na Divlji zapad. Džeremaja, ozbiljniji i odgovorniji, i Kurdi, vetropirasti kavgadžija, krstare pustarama, prolaze kroz razrušene velegrade i samoorganizovane male zajednice koje se brane od sveprisutnih bandi. Vremenom se uspostavlja kakva-takva centralizovana vlast i život se normalizuje što, između ostalog, znači ponovno izdizanje političara i njihovih aparata koji „posluju“ po starim, oprobanim sistemima kako bi vladali i koristili mase. Na ličnom planu, ljubavna veza lepe Lene i Džeremaje nije krunisana venčanjem jer Džer ne želi da ostavi na cedilu svog druga Kurdija koji, kao i uvek, zapada u svakojake sukobe sa osionim silnicima. Drugari nastavlju da lutaju starim drumovima, vođeni večnom glađu i besparicom. Ipak njihove avanture sve su složenije i ozbiljnije. Tako se u epizodi „Padaju kegle“ priča plete oko mutnih rabota u kojima učestvuju moćni političar i vođa sekte. Čini se da, iako je stari svet zbrisan, modeli vladanja, laganja i beskrupulozne borbe za vlast i moć ostaju isti i čvrsto vezuju ulickane političare i sirove kriminalce. Otimačine i prevare i nadalje su najlakši način da se zaradi za život a taj cilj se ostvaruje svim sredstvima. „Tačka prepoznavanja“ sa našom svakodnevicom je i droga kao roba koja se uvek unosno prodaje. Organizovanje ove rabote spaja, u epizodi „Vratio se Simon“, ekscentričnog muzičara, maestra Sikorskog, sa običnim, agresivnim snagatorima koje predvodi Simon, brat Sikorskog, i koji će, u svojoj obesti, obojiti Kurdijevu mazgu Ezru što, naravno, nikako ne može proći nekažnjeno.

„Aleks ili smršaću, obećavam!“ prati pokušaj spajanja decenijama razdovojene porodice dok se na obližnju obalu iskrcavaju japanski komandosi kao prethodnica moguće invazije. Lepa Aleks više voli svoje šimpanze nego ljude a njen otac alkohol dok ponovo nađena, elegantno popunjena, majka namerava da sve bude kao nekada a kratkovidi, obrazovani brat Edvard samo želi da ga niko ne kinji. Džeremaja i Kurdi pomoći će da se porodica odbrani od opasnosti ali ta borba neće proći bez gubitaka.

Herman spretno kombinuje elemente akcionih priča sa socijalnim analizama i serioznim međuljudskim odnosima; svi ti ozbiljni elementi i tenzije „relaksirani“ su pošalicama i vragolijama. Sveukupno, epizode su stripovski lake, brze i šarmantne ali se, istovremeno, kao dodatni kvalitet, bave kako društvenim tako i ličnim pitanjima. Uz valjani zaplet i razrešenje epizode su raskošno nacrtane i dinamički sjajno montirane a poneke table kako enterijera tako i eksterijera svakako će izmamiti uzdahe oduševljenja Hermanovim likovnim veštinama. Jednako su upečatljivi prizori napuštenih gradskih ruševina i malih skrpljenih naseobina odnosno divlje prirode. Veliki doprinos potpunom utisku daje i izuzetno sugestivni kolor za koji je u epizodama „Vratio se Simon“ i „Aleks“ zaslužan domaći strip velemajstor Željko Pahek.

Zaključimo da je i posle bezmalo četiri decenije od pojavljivanja „Džeremaja“ nesporno reprezentativan serijal koji je umogome pomerio kvalitativne granice naučnofantastičnog stripa insistirajući na serioznosti koja umetničkom delu obezbeđuje trajnu atraktivnost.