Šimpanzoliki profesor sred iščašenih događaja – Merkurio Loi 6

Italijanski strip gigant „Sergio Bonelli Editore“ odavno je shvatio da je, u cilju održavanja prodaje, nužno nuditi potencijalnim čitaocima što šarolikije sadržaje. Zato Boneli u svom katalogu pored obaveznih i prepoznatljivih kaubojaca (sa kojima je posao i započeo) ima krimiće, horor, naučnu fantastiku, ratne, istorijske, avanturističke i sentimentalne stripove – sve u velikim i (po ugledu na američke strip korporacije) malim serijalima ili kao samostalne priče u obliku jeftinih mesečnih svezaka ali i luksuznijih izdanja. Interesi čitalaca, mladih i onih malo odraslijih, prate se i predviđaju i, u s kladu sa tim, formira ponuda koja, ipak, mora biti u granicama koje nameće korporacijski strip. No, uvek se, na ovaj ili onaj način, u izdavačkom planu pojavi i neki sasvim netipični strip koji nije baš za svakog, običnog čitaoca željnog avantura već traži malo veće angažovanje „konzumenata“. Među te izuzetke spada i serijal „Merkurio Loi“ koji je izlazio u periodu od 2017. do 2019. u ukupno 16 epizoda-svezaka a koji u ediciji „Riznica Boneli serijal“, u knjigama koje sadrže po dve epizode, sa tvrdim koricama i u punom koloru, ovdašnjim stripoljupcima nudi ažurna i agilna „Čarobna knjiga“. Merkurija je osmislio Alesandro Bilota (1977), znan kao jedan od scenarista znamenitih serijala „Dilan Dog“, „Nobadi“, „Valter Buio“ odnosno niza samostalnih albuma, a vizuelni lik mu je darovalo više autora, kolorista odnosno crtača naslovnih strana. Merkurio Loi je svoj život započeo kao profesor, filozof, ljubavnik, gradski šetač na duge staze i, pre i posle svega, kao vrlo znatiželjna osoba što je, naravno, idealno za zapadanje u svakojake neprilike i avanture. Mesto dešavanja je grad Rim iz 1826. godine a zapleti se tiču „običnih“ zločina i ubistava i zavera (ponekih uperenih i protiv pape), delovanja brojnih tajnih društava, pronalaženja religijskih relikvija… Merkuriju u rešavanju pomaše učenik-asistent Otone, pri ruci je i verni sluga Leone a on ima i svog redovnog i omiljenog protivnika Tarcisio Spada, nevernog bivšeg učenika; određenu ulogu u svemu ima tajno društvo „Šarada“ zainteresovano za tajne Rima na čijem čelu je jedna devojčica, kao i dečak neverovatnih intelektualnih sposobnosti, maskirani osvetnik ili oficir karabinjera koji je naprasno zanemeo. Bilota je u svoju priču umešao malo istorije, malo iskustva Šerloka Holmsa uz trun teorija zavera, religijskih spekulacija i misterija i sve to garnirao sa dosta humora i karikiranih žanrovskih obrazaca. Sveukupni rezultat je sasvim dopadljiv i prijatan za čitanje (naravno, ako se ima u vidu da je, uprkos svemu, reč o stripu nastalom u okrilju velikog izdavača). Poneke od avantura-epizoda su uglavnom „ozbiljne“ a u ponekim humorni odmak preteže; isto tako, zavisno od crtača, menja se i varira vizuelni identitet-izgled junaka što svakako pojačava intrigu i čitalačku zabavu.

Šesta knjiga ovog serijala sadrži epizode „Krug najinteligentnijih“ i „Nedelja kao sve druge“ koje karakteriše kako pojačana doza humora tako i prava navala nonsens i apsurdnih elemenata. U „Krugu…“ Loi, pošto je eliminisao sumanuti napad umišljenog protivnika Karla, tokom šetnje otkriva da je formiran „Krug najinteligentnijih“ u koji on nije pozvan što iritira njegovu sujetu i samoljublje i tera ga da, na svaki način, uđe u društvo i nametne mu se – ali u tome ne uspeva jer članovi kruga više cene njegovog asistenta! Čak i činjenica da se iza svega, navodno, krije masovna otmica dece nije dovoljno da odvrati Merkurija od samopromocije. Epizoda „Nedelja…“ čini još jedan korak u pravcu razbijanja učmalosti i nastupanju besmisla. Čitave nedelje Merkurio biva nasilno buđen, prekidan u ritualnom kupanju, onemogućen da ga berberin obrija dok izjutra po obali reke trče nekakav čovek i žena! Leone sprema bizarne obroke a potom, na gazdino insistiranje, samo makarone sa paradajz prelivom; Otone se ljubi sa devojkom što izaziva navale lebdećih srca ili ptičica ili zvezda… Advokat Metastazi upozorava Merkirija da članovi tajnog društva nestaju a svoje imaju da kažu/dodaju i mačka, pas lutalica, gavran ali i Tukiditova knjiga. Merkurio će neke tajne otkriti (kriva je banda uličnih svirača koja je hipnotisala slušaoca) ali to ni izbliza ne objašnjava sumanute događaje tako da je kraj epizode koliko zatvoren toliko i otvoren!

Merkurio ovog puta više liči na šimpanzu (ogromne uši, mali nos, dugi zulufi) nego na ozbiljnog profesora i srcolomca, Otone je u prvoj epizodi vrlo feminizovan i koketan, mimika svih likova je groteskno naglašena. Serđo Gerasi (u „Krugu…“) te Onofrio Katačo i Serđo Pončone nisu se ustezali da karikiraju junake i tako dodaju još malo humora priči.

U konačnom sagledavanju, serijal „Merkurio Loi“ je krajnje netipičan proizvod u katalogu velike strip kompanije ali je (možda upravo zbog toga) dobrodošlo osveženje koje će svojom vrcavošću i igrarijama itekako zabaviti znatiželjne ljubitelje „priča u slikama“.

(„Dnevnik“, 2020.)