Izdavači | Čarobna knjiga | Darkwood |
---|---|
Godina izdavanja | 2014 |
Scenario | Jean Van Hamme |
Crtež | Grzegorz Rosinski |
Naslovna strana | Grzegorz Rosinski |
Originalni naslov | La Magicienne Trahie / L’Ile des Mers gelées / Les Trois Vieillards du pays d’Aran |
Broj originalne edicije | 1-3 |
Format | A4 |
Broj strana | 148 |
Povez | Tvrdi |
U FOKUSU
Davne 1977. godine u strip magazinu „Tintin“ počele su da izlaze kratke priče o Torgalu, crnokosom Vikingu i njegovim avanturama širom Severa u neodređenom periodu Gvozdenog doba. Autori ovog stripa bili su scenarista Žan Van Ham (1939) i Gžegož Rosinski (1941). Sa svakom novom epizodom „Torgal“ je postajao sve popularniji da bi izrastao u jedan od najčitanijih i najprodavanijih serijala evropskog stripa francusko-belgijske škole. Prvi album „Torgala“ pojavio se 1980. godine kao jasan signal da je reč o uspešnom stripu (u to se vreme nije podrazumevalo da će svaki strip iz magazina biti publikovan i kao poseban album). Mada su Van Ham i Rosinski stvarali, zajedno ili sa drugim autorima, i nove stripove, ostali su verni „Torgalu“ i njegovim doživljajima pretočenim u (za sada) 29 albuma. Popularnost ovog junaka donela je i nekoliko „pobočnih“ serija albuma koji prate Torgala u vreme pre originalnog pojavljivanja ili neke od zapaženih aktera u njemu.
Ono što „Torgala“ najpre izdvaja u masi stripova je specifična mešavina avanturističkih, pseudoistorijskih, naučnofantastičnih i fantazijskih elemenata koji se postepeno slažu u veliku sliku. Ovaj „recept“ je u vreme „Torgalovih“ početaka bio relativno nov i svež a i danas, uprkos besomučne vulgarizacije, uspeva da ostane zavodljiv. Druga važna odlika je Torgalova netipična pojava: on nije junak bez straha i mane več prinudni ratnik koji je u potrazi za mirnim životom za sebe i svoju porodicu što ga čini vrlo „živim“ (jer Torgal ima i suprugu i decu, polako stari i sedi). Konačno, uzbudljive priče iscrtane su ubedljivim slikama jednako dopadljivim kada se bave ljudima, građevinama ili pejzažima dočaranim razigranim, prozračnim linijama Rosinskog koji je svoju veštinu ustrajno razvijao dovodeći je do majstorstva koje očarava čitaoce/gledaoce ovog stripa.
REČ KRITIKE
Prva knjiga Torgalovih doživljaja, u reprezentativnom izdanju (tvrd povez, oštar otisak u boji) „Darkwooda“ i „Čarobne knjige“ počinje da prati ovog junaka hronološki (knjiga sadrži prve tri epizode), kako je to i u originalnim izdanjima, unoseći tako red u dosadašnje haotično objavljivanje serijala na ovim prostorima (kako u magazinima tako i albumima). U prvoj epizodi/albumu serijala „Osveta čarobnice“ upoznajemo Torgala Egirsona, zvanog „Sin oluje“, nepoznatog porekla, osuđenog, zbog ljubavi prema kraljevoj kćeri Arisiji, na sporu smrt od koje ga izbavlja, u zamenu za godinu dana poslušnosti, čarobnica Sliva, kraljica Ostrva Ledenih mora. U nastavku priče Torgal će srećno naći svoju dragu ali neće odužiti dug. U drugom delu ovog albuma je fantastična avantura „Umalo Raj…“ o varljivoj blagostanju i večnoj mladosti. Druga epizoda/album „Ostrvo Ledenih mora“ počinje otmicom Arisije i vikinškom poterom koja nalazi rudnik u kome robovi kopaju crno kamenje za grejanje podzemne palate tajanstvenih gospodara. Torgal otkriva da gospodare predvodi Sliva a ona mu, užasnutom, objašnjava da je „poslednje dete zvezda“, odnosno poslednji iz naroda koji je svemirskim brodom došao na Zemlju. Zaplet epizode/albuma „Tri starine iz zemlje Arana“ dovodi Torgala i Arisiju, sada već muža i ženu, u zemlju kojom vladaju Dobronamernici; tu će Torgal morati da se bori za svoju suprugu protiv „običnih“ ljudi ali i moćnika izvan svog vremena.
Prve epizode serijala otškrinule su vrata mnogih pripovednih linija koje će se, ma kako ovlaš skicirane, razvijati u narednim albumima. Otuda nedorečenost pa i neuverljivost pojedinih segmenata čije objašnjenje dolazi kasnije. Crtačka veština Rosinskog vidljivo napreduje iz table u tablu, kruta linija postaje mekša i slobodnija. Sveukupno, ova knjiga potvrđuje kvalitete i potencijale „Torgala“ kao vrsnog strip serijala prepoznatljive poetike i visokih standarda.
(„Dnevnik“, 2015.)