“Parker Ričarda Starka – Lovac“ Darvin Kuk; izdavač Darkwood, 2014
U razvoju kriminalističkog žanra veoma je značajan period takozvanog „tvrdo kuvanog krimića“, koji se kao manir najpre pojavio u krimi-magazinima, pre svega u „Dark Mask“, krajem 1920-tih i odatle se proširio na ostale publikacije, knjige a potom i film, postajući ne samo tražena roba već i obrazac koji je otvarao nove mogućnosti u izdizanju iznad petparačke, trivijalne zabave. Naravno, sindikalno/korporativni pisci najamnici besomučno su štancali priče/romane/scenarije koji su vulgarizovali potencijale „tvrde škole“ ali su dela Dešajela Hemeta, Rejmonda Čendlera, Džona Mekdonalda ili Rosa Mekdonalda umetnički uverljivo svedočila o velikoj snazi ovog usmerenja. Nastao u vreme velike ekonomske krize „tvrdi krimić“ je, umesto elegantnih i sofisticiranih detektiva i policajaca, opisivao doživljaje grubih, sirovih najamnika koji imaju svoju verziju pravde što sasvim odgovara okruženju u kome se kreću, od sirotinjskih četvrti prepunih sitnih i krupnih kriminalaca, mafijaša i korumpiranih policajaca do visokog društva, dekadentnog, perverznog i beskrupuloznog.
„Tvrdi krimić“ je nastavio svoj razvoj i posle II svetskog rata, uprkos godinama prosperiteta, nalazeći na američkom ali i evropskom tlu nove autore koji su se kretali utrtim stazama dodajući im nove teme i stavove. Među autorima koji su u temeljima svog shvatanja krimića imali čistokrvnu „tvrdi školu“ bio je i Donald E. Vestlejk (1933-2008). Pišući pod pseudonimom Ričard Stark on stvara lik Parkera, ubice i pljačkaša koji će biti junak 24 romana, počev od „Lovca“ objavljenog 1962. godine. Parker, čije se ime ne zna (a možda mu Parker i nije pravo prezime), kriminalac je bez sentimentalnosti, dilema i griže savesti, velike snage i spretnosti, vrlo oprezan, promišljen i nemilosrdan. Njegov lični kod časti i ponosa podrazumeva poštovanje date reči, isključuje izdaju i prevaru (kolega u poslu ili devojke). Parker je „slobodnjak“, nije vezan za mafiju ili druge sindikate kriminala; nije gramziv, „radi“ da bi stekao novac koji, mada voli luksuz, umereno troši. Vođen svojim principima on je potpuno miran, uspostavio je egzistencijalnu ravnotežu i, ma kako to zvučalo čudno, zadovoljan je sobom i, čak, srećan (mada taj pojam nije u njegovoj svesti).
Naravno, kako to biva, ravnoteža nije trajno stanje pa se Parker, hteo ne hteo, pored policajaca i objekata njegovih aktivnosti (bankara, vlasnika radnji), sukobljava i sa primarnim okruženjem: bivšim drugovima, nevernim devojkama, predstavnicima organizovanog kriminala. Takav je i njegov „prvi slučaj“ iz romana „Lovac“ u kome se on, pošto su ga, nakon uspešne pljačke, izdali i upucali kompanjon i dotadašnja devojka, iz mrtvih vraća u Njujork da bi se osvetio. Put do glavnog krivca neće biti ni brz ni lak ali Parker nema šta da izgubi, nema kome bilo šta da oprosti niti da prema bilo kome ima obzira. Zato ne štedi pretnje i pesnice a revolver mu je uvek pri ruci. Kad konačno obavije prste oko vrata onoga koji je kriv za izdaju Parker nije zadovoljan jer, kao praktičan čovek, on traži i finansijsko obeštećenje; no, novac je u rukama kriminalne organizacije koju pojedinac ne može pobediti. Parker je toga svestan dok odlazi sa parama koje je, ipak, iznudio od organizacije. Tako se ova epizoda završava a avantura nastavlja.
Darvin Kuk (1962) se, nakon karijere u dizajnerskom i animatorskom biznisu, od 2000.g. bavi stripom, kao scenarista ili crtač, u raznim projektima i franšizama, od serijala o Betmenu, Spajdermenu, Supermenu ili Spiritu do vestern i zombi storija. „Lovca“, prvu od četiri adaptacije romana o Parkeru, Kuk je objavio 2009.g. Ilustracije/crteži ove priče na 130 strana na razmeđi su realističnog i karikaturalnog, sa vidljivom grafičkom stilizacijom potcrtanom umešnim korišćenjem plave boje, što stvara atmosferu koja podseća na crno-bele TV programe koji se gledaju na prvim, nesavršenim kolor televizorima. Patina urbane prošlosti velikog grada koji spaja sjaj i bedu, luksuz i ekstravaganciju i one koji se trude da ih dosegnu ili oponašaju, od jeftinih, veštačkih plavuša natapiranih frizura do finih biznismena sa manirima koji se bave kriminalom, brzo zavodi čitaoce i on se lako identifikuju sa tvrdim osvetnikom. Kadriranje prizora naglašeno je filmsko, rezovi su kratki i brzi; segmenti sa sećanjem na prošle događaje gušće su obojeni, sa više teksta koji analizira tadašnja stanja. Kuk je uspešno odradio svoj posao (kako ga je definisao) „adaptacije i ilustracije“ stvorivši delo koje se jasno oslanja na prozni predložak ali ima i svoju osobenu, uverljivu dinamiku stripa/grafičke novele.
Blast – Mani Larsene Put koji prelazimo dok čitamo ovaj strip je ono što nas očarava u svojoj bizarnosti, a ujedno učimo važnu lekciju o tome da mi zapravo ne
Američki andergraund strip poznat je domaćoj kulturnoj javnosti prevashodno po pričama koje su kasnile bar deceniju u odnosu na događaje na ’licu mesta’, pričama koje su najčešće bile krajnje nepouzdane i pristrasne.
Sve karakteristike Fosterovog rada vidljive su i u osmom tomu sage o princu Valu koji će proći kroz Evropu koja tone u bedu i bezakonje.
O stripu Svakog četvrtka od 15.00h na našem portalu čitajte nove (i stare) dogodovštine „Caneta“ koje za vas priređuje autor Goran Milenković. Strip ’’Cane’’ je nastao u doba krize, u
