Rif Rebs: Morski vuk
izdavač za Srbiju Besna kobila, 2016.
Izdavačka kuća Besna kobila nastavlja niz stripova rađenih u duhu slobodnih adaptacija književnih dela. Nakon prošlogodišnjeg Mobi Dika od Šabutea, Rabateovog Ibikusa rađenog po romanu Alekseja Nikolajeviča Tolstoja, i S one strane i druge priče, Krikovih adaptacija Lavkraftovih priča, došao je na red Džek London i jedan od njegovih najcenjenijih romana – Morski vuk iz 1904. godine. Besna kobila je najavila da će u toku godine objaviti još jednu knjigu Erika Krika Među borovima, koji se ovaj put oprobao u adaptacijama balada o zločinima.
Ako se postavi ono tradicionalno pitanje: koliko je moguće i primereno raditi kvalitetne adaptacije književnih klasika? Na sreću sa Morskim vukom se 2012. godine uhvatio u koštac Rif Rebs, odnosno Dominik Dupre, francuski strip-umetnik alžirskog porekla, koji je iz ove borbe isplivao kao pobednik i za koji je dobio nekoliko nagrada. Tu dolazi do izražaja i kvalitativni aspekt odabira kreativnog tima Besne kobile, koji, može se reći, do sada nisu protraćili nijedno od tradicionalna tri izdanja godišnje. Priznajem, bio sam prvi među skepticima koji su uz prve najave Morskog vuka nakon odlične adaptacije Mobi Dika u sebi potajno govorili: „Ne izazivajte sreću.“ Potom, iznenađenje. Prijatno iznenađenje.
Pre svega, Rebs sam ističe slobodnost adaptacije književnog predloška. To je donekle i obmanjujuće, jer čitaoci mogu očekivati adaptaciju slobodniju od onoga što je konačni proizvod. Rebs se u velikoj meri drži ključnih detalja predloška Džeka Londona, menjajući samo pojedine segmente. To, naravno, ne znači da lenji čitaoci smeju da sebi dopuste da ne pročitaju originalno delo, već da će oni koji su ga pročitali biti počašćeni jednim novim grafičkim aspektom koji romanu daruje Rif Rebs. Džek London je legenda severnoameričke književnosti, to je svima jasno, a Morski vuk je jedno od njegovih najcenjenijih dela. Ali u ovom slučaju London je bio izuzetno široke ruke u pogledu suprotstavljanja filozofskih i moralnih aspekata ličnosti gusto utkanih u morsku avanturu. I to je, može se reći, delo u kome London sliva najviše svojih unutrašnjih razgovora. Kontradiktornost njegove ličnosti se ogleda u mnogim stvarima u njegovom životu. Ateista i socijalista sa jedne strane, često smatran rasistom (što se još češće opovrgava), pred kraj života je postao duboko razočaran socijalizmom. A „kraj“ njegovog života i nije tako pozan – preminuo je sa 40 godina. Alkoholičar, avanturista, filozof i esejista. Džordž Orvel se svojevremeno upinjao da dokaže kako je London u duši zapravo bio fašista. („With his love of violence and physical strenght, his belief in ‘natural aristocracy’, his animal-worship and exaltation of the primitive, he had in him what one might fairly call a Fascist strain.“) Njegovo ime nose planinski vrh na Aljasci i jezero u Rusiji.
Sve ovo je važno jer se njegovi pogledi na svet i određeni vid unutrašnje borbe ogledaju upravo u Morskom vuku, i Rif Rebs ih je savršeno razumeo dok je stvarao grafički roman. A razumeo je i suštinu krajeva romana Džeka Londona, u kojima često provejava teška nota sete koja ostavlja gorak ukus u ustima. U ovom slučaju Rebs je pojačao taj aspekt, imajući u vidu današnju čitalačku publiku koja je čitav vek ispred Džeka Londona i kojoj je potreban mnogo jači udarac u stomak da bi ih bacio na kolena. Tu se nalazi i najveća primetna intervencija Rifa Rebsa nad originalnim delom.
Okosnica priče je detaljno preneta: Hamfri Van Vejden, književni kritičar, esejista, stručnjak za Edgara Alana Poa, sve u svemu imućan i cenjen član društvenog staleža kome pripada, doživljava brodolom na putu iz San Franciska, i završava na škuni „Sablast“ pod komandom kapetana Volfa Larsena. Kapetan, Morski vuk Larsen, stupa na scenu kao nemilosrdna, preka, zastrašujuća figura, spremna i rada da kinji i gazi sve na svome putu, uključujući novog prinudnog člana posade Hamfrija, koji postaje prosto „Hamp“, lišavajući ga već na prvim stranicama nade da će se ubrzo vratiti u civilizaciju. Poznato je da su se u to vreme kapetani služili svakakvim prevarama i prinudama da popune posadu, ali primetno je sadističko uživanje pomešano sa ravnodušnošću kod Larsena kada Hampu stavlja do znanja da nema spasa za njega.
Veoma brzo čitalac, pa i Hamp, uviđaju da je ličnost Volfa Larsena daleko slojevitija i privlačnija. Ispod orijaške spoljašnjosti Larsen je zapravo učen i načitan čovek, spretan u književnosti, matematici, poeziji i filozofiji. I uz to – potpuno samouk. Ali, Larsen je, uz sve to, i cinik, nihilista i zločinac, potpuno lišen savesti i bez zakona osim svoga. Džinovski kapetan Larsen staje nasuprot našem slabašnom glavnom akteru Hampu – obojica načitani sa potpuno suprotstavljenim pogledima na svet, a opet Larsen uspeva da u svakoj situaciji liši Hampa svakog argumenta.
Embrouz Birs je svojevremeno veličao konstrukciju ličnosti Londonovog kapetana Larsena, smatrajući da neki ne uspeju za ceo život da stvore takav književni lik. Londonu je u ovom delu izdašno pomogla sve popularnija filozofija Fridriha Ničea, te je Morski vuk zapravo njegov odgovor na ničeizam i kritika tih ideja, posebno viđenja morala. Takođe, u Morskom vuku London izdašno traga za idejom besmrtnosti duše, gde Larsen u potpunosti negira njeno postojanje i sadistički uživa u svojim nasilničkim nastojanjima da natera Hampa da uvidi njegove poglede. Doduše postavlja se pitanje koga London oslikava kao zastupnika svojih stavova. Često se navodi kako je Hamp zapravo alter ego Džeka Londona u ovom romanu. Ali ako se setimo odlika ličnosti Džeka Londona, posebno njegovog ateizma i alkoholizma, stiče se utisak da je on zapravo pocepao svoju ličnost na dva segmenta i suprotstavio ih u Morskom vuku.
Rebs je uspeo da sve ove segmente maestralno grafički dočara. Crtež u tušu savršeno odgovara atmosferi priče, a posebno se mora odati priznanje kako akteri očima komuniciraju sa čitaocem. Rebs uspeva da kroz ova dva mala ogledala duše prenese svaku emociju svojih likova. Uz to Rebsu je bilo stalo da čitaocima u potpunosti prenese svoje viđenje atmosfere i emocija segmenata priče, koju je podelio na sedamnaest poglavlja, i svako je obogatio posebnim monohromnim kolorom. Na taj način je uspeo da na još jednom nivou komunicira sa čitaocima, i da sugeriše jednostavnim paletama tonova jedne boje u poglavlju da li je radnja agresivna, očajnička, spokojna…
Morski vuk Rifa Rebsa teško da ostavlja ravnodušnim, niti crtežom niti narativom, i navodi na ozbiljno razmišljanje.
Brzo se čita, što je ponekad greh, jer stranice zaista previše brzo odmiču. Ali je zato zahvalan za više iščitavanja. Nije Rebsov prvi rad na stripu sa temama morskog života, pošto predstavlja deo čitavog ciklusa stripova sa ovim motivom koje je radio, a nije ni poslednji, ali se često smatra najboljim. I to sa razlogom. Ostaje nam još, poređenja radi, da vidimo da li će nas Besna kobila, ili neki drugi izdavač, počastiti sa još nekim ostvarenjem Rifa Rebsa.
Blast – Mani Larsene Put koji prelazimo dok čitamo ovaj strip je ono što nas očarava u svojoj bizarnosti, a ujedno učimo važnu lekciju o tome da mi zapravo ne
Strip – Baru – Kitaja bluz:Kroz svoj autorski prvenac, sada već proslavljeni i nagrađivani strip, autor niže sećanja i želje sa dočeka nove godine iz vremena kada je bio osamnaestogodišnjak. Tri
Tarzan, čovek-majmun, nesporno je jedan od globalnih kulturnih fenomena XX veka.
Dok svet svakim danom tone u krv i očaj, dok smo u sve dubljem beznađu i bespomoćno posmatramo kako nam civilizacijske vrednosti postaju opravdanje za genocid, utopija je samo dalek
