Svetom vlada zaraza koja kod ljudi dovodi do mutacija i pretvara ih u nakaze i čudovišta. Druuna, jedna od malobrojnih koji nisu zaraženi, pokušava da preživi u takvom svetu i nađe lek svom mužu koji nosi virus u sebi…
Po predanju, gradovi Sodoma i Gomora su bili ogrezli u bludu i razvratu, a njihovi žitelji nisu se držali nijedne Božje zapovesti. Da bi se uverio u te priče, Bog je poslao jednog od svojih anđela na Zemlju da poseti te gradove i ubedi njihove stanovnike da se vrate na pravi put. Međutim, videvši prelepog anđela, stanovnici grada Gomore su počeli da ga dodiruju i vuku, želeći da opšte sa njim. Saznavši šta se dogodilo, Bog je uništio oba grada zajedno sa njihovim stanovnicima.
Nekoliko hiljada godina kasnije, Sodoma i Gomora ponovo žive u glavi P. E. Serpierija, kao iu svetu mlade i izazovne devojke po imenu Druuna.
U svetu stripa je bilo nemalo iznenađenje kada je Serpieri objavio svoj novi rad, Druuna: Morbus gravis. Naviknuti da od njega čitaju stripove sa gotovo isključivo temom Divljeg Zapada, čitaoci, a i poznavaoci njegovog rada su se našli pred nečim sasvim, sasvim drugačijim!
Serpieri nas bez upozorenja uvodi u jedan drugačiji svet, već posle nekoliko stranica stripa imate osećaj da vas je neko udario pesnicom u lice, mada, uprkos takvom osećaju, Serpierijev crtež vas tera i vuče da pogledate šta se dešava na sledećoj strani…
Svet u kojem Druuna živi je postapokaliptičan, bizaran, prljav, i ponajviše grešan. Većina stanovnika je zaražena virusom koji ih lagano udaljava od stanja civilizovanog ljudskog bića i sve više pretvara u krvožedne i pohotne kreature. Autor na odličan način dočarava svoju zamisao tog sveta, skoro pa možete da osetite miris memle, mašinskog ulja, bolesti i fekalija. Kao i nekad u Sodomi i Gomori, i ovde nema nikavih pravila, moralna i osnovna civilizacijska merila se ruše bez izuzetka. Sve što ostaje su goli primarni nagoni/gresi – ishrana i razmnožavanje.
U sred ovog haosa se pojavljuje ona: Druuna, podatna i savršena, požuda koja hoda. Iskušenje na dve noge. Kao stvorena da kreature navede na greh više, koji, ruku na srce, i neće baš osiromašiti njihove ionako izgubljene duše.
Serpieri je uspeo da sve što je naučio na proučavanju ženske anatomije do savršenstva pretoči na hartiju. Njegova junakinja predstavlja fenomenalan kontrast svetu u kojem se nalazi. Igrajući se različitim stilovima crtanja/bojenja, scenama nabijenim erotikom – na koje se nadovezuju scene najbrutalnijeg nasilja, Serpieri nas na perfidan, ali odličan način podseća na dualnost ljudskog bića, na Jin i Jang koji se nalazi u svakom od nas.
Čak se drznuo da se zapita da li je i Onaj Najveći možda jedan poput nas? Druuna se nalazi oči u oči sa samim Tvorcem, bićem koje je stvorilo svet iz kog Druuna očajnički traži izlaz, i koje je izgubilo kontrolu nad svojim podanicima. Čak i taj Tvorac mora da shvati da je njegova Tamna Strana bila ta koja je dovela do raspada sistema vrednosti, i da više nije u njegovoj moći da ispravi svoje greške. Ljudi su ti koji su prepušteni sami sebi i koji sami moraju da pobede bolest koja se nalazi u njima.
Ovo nije strip koji ćete čitati u autobusu, kafiću ili sličnom javnom mestu. Biće isuviše „čuvara morala“ kojima se tako nešto uopšte neće svideti. Nećete ga pokloniti ni svom petnaestogodišnjem rođaku, pošto dalje od Druuninog poprsja neće ništa videti.
Ovo je strip koji ćete čitati sa uživanjem i vraćati se njemu više puta, tek da biste shvatili kako su i vas na početku zavela ona primarna, najjednostavnija razmišljanja, kako je i vas autor prevario i poigrao se sa vama, i da niste odmah dokučili pravu poruku koje ove stranice kriju… Or maybe it’s just me?
Ovo je odličan strip koji, na žalost, sa daljim nastavcima gubi na težini.
Za kraj, nisam mogao da propustim priliku, stihovi koji će odlično ići uz čitanje ovog dela:
Never you hear the discouraging lies.
I hear faith in your cries,
Broken is the promise, betrayal,
The healing hand held back by the deepened nail,
Follow the God that failed…