Marvel apokalipsa i ostareli Žderavac

Marvel apokalipsa i ostareli Žderavac

Među fenomene popularne kulture koji su se „protegli“ kroz XX vek i uspešno preskočili Milenijumsku stepenicu, neminovno se mora ubrojati strip, koji je priznat kao 9. umetnost, a u njegovom okrilju kao segment koji, uprkos svemu, traje/opstaje nikako se ne sme „preskočiti“ „Marvelov univerzum“ ili, preciznije „Marvelovi (paralelni) univerzumi“. I dok su brojni kvalitetni stripovi okončali aktivan život i, čak, barem što se najšire publike tiče, potonuli u zaborav, „Marvel“ je i danas itekako živ i zdrav i profitabilno perspektivan. Naravno, ovim se ne implicira da je profitabilno ono što je umetnički slabo ali se ni finansijska strana korporativne (sindikalne) strip rabote ne sme zanemariti posebno u Marvelovom slučaju jer je upravo zarada (a ne promenjivi kvalitet) ono što je ovaj univerzum održalo u životu. Kao i svaki industrijski proizvod „Marvel“ svoju robu proizvodi po svim načelima masovne proizvodnje: podela procesa na jednostavne operacije što dozvoljava laku zamenu najamne radne snage, kontinuirana serijska proizvodnja, planiranje razvoja i redovno postojanje „Plana B“ ako jedan model robe ne osvoji tržište. Konačno, stripovi koje „Marvel“ objavljuje imaju svoju „ciljnu grupu“ – dečake između 9 i 16 godina – kojoj se servira prilagođena i profilisana ponuda – super heroji. Redovna smena generacija omogućila je „vrbovanje“ novih konzumenata istovremeno dozvoljavajući da se „stara roba“ ponovo prodaje bilo direktnim reprintovanjem bilo manjim ili većim recikliranjem koje je, kako su decenije prolazile, postalo neminovno zbog promena „duha vremena“. Vođe „Marvela“, i sam legendarni Sten Li, otac fantastičnih super-monstruma, ove su činjenice brzo shvatile te su, u skladu sa njima, transformisale svoje super heroje sprečavajući njihovo zastarevanje i trošenje – naravno, nije ovaj recept uspevao u slučaju svakog heroja (jer najamnici angažovani za „fejs lifting“ nisu bili dovoljno talentovani za ove operacije) ali je tada bivao aktiviran „Plan B“ koji bi „uspavao“ heroja do nekih drugih, boljih prilika (čitaj, smene generacija).

Zahvaljući pomenutim postupcima „Marvelov univerzum“ je prerastao u šizofreni multiverzum jer su serijali starili, razgranavali se i preplitali toliko da više niko nije mogao da ispiše potpunu i definitivnu biografiju svakog od (bez)brojnih heroja. Poneki autori su pokušavali da spoje, makar i labavo, sve životne linije svojih pulena ali se to, pre ili kasnije (najčešće pre), pokazalo kao zaludna rabota. Opravdanja nedoslednosti u stilu „gubitak razuma-pamćenja“, „privremeni poremećaj i dezorijentisanost ličnosti“ izlizala bi se a da ne „pokriju“ svakovrsna krivudanja u avanturama. Stoga su paralelni svemiri postali idealan izgovor za sve nedoslednosti što je pojačano verzijama herojskih životopisa za filmove, TV serije i kompjuterske igrice.

Sve ove metamorfoze nisu zaobišle ni Vulverina (iliti, po naški, Žderavca) iako je on relativno novi lik u „Marvel“ ergeli-menažeriji koji se originalno se pojavio (tek) 1974. g. kao gost u serijalu „Neverovatnog Hulka“. Potom je postao član „Iks-ljudi“ da bi, konačno, kao atraktivna pojava, 1988.g. dobio i svoj serijal sa avanturama manje-više nezavisnim od prethodnih inkarnacija. Živeći malo kao „timski čovek“ a malo kao „solista“, Vulverin (u civilnom, normalnom životu Logan), sa prepoznatljivom frizurom i bakenbardima, kratkog fitilja i eksplozivnih akcija, uzalud izbegava nevolje jer one naleću na njega. Zahvaljući svojim mutantskim moćima (sposobnost zaceljivanja rana, posebno ojačane kosti, osetljiva čula, dugovečnost), snazi i sečivima koja mu, kad zaželi, izbijaju iz nadlanica i seku sve pred sobom, Vulverin krči svoj put kroz urbane džungle Amerike i Dalekog Istoka. U modi „očovečenja“ super heroja koja je zahvatila „Marvel univerzum“, Vulverin je prolazio sa manje ili više promena ostajući namćorasti osobenjak, usamljenik (čak i kad je u grupi) sklon samomarginalizovanju – kako je i u filmskom hitu „Logan“. Duga strip epizoda „Starac Logan“ (u 7 svezaka objavljenih 2008-2009; kod nas objavljeno 2016.g. u knjizi iz serije „The Best of The Marvel – Kolekcija najboljih Marvelovih priča svih vremena!“ u izdanju „Čarobne knjige“) po scenariju Marka Milara koju je nacrtao Stiv Makniven, drastično radikalizuje priču o Vulverinu, zatvara jedan krug i započinje novi.

lem, svi super zločinci Marvelovog sveta ujedinili su se i u velikoj akciji uništili skoro sve super heroje a onda podelili SAD na mnoštvo poseda kojima neograničeno vladaju. Pola veka kasnije, na teritoriji koju poseduje Hulkova banda, živi ostareli Logan sa suprugom i dvoje dece. Pošto nema novca da plati zakupninu farme banditi ga prebijaju i prete da će ga još gore kazniti ako ne plati dug. Logan se ne brani, odbija da prizna da je Vulverin (zarekao se da nikome neće nauditi). Još neoporavljenog Logana posećuje još jedan preživeli super heroj, Oko Sokolovo, koji je od glaukoma oslepeo, i nudi dobro plaćen posao – prebacivanje misteriozne pošiljke u Novi Vavilon, na drugom kraju Amerike. Nevoljno Logan prihvata i tako počinje 3000 milja duga avantura kroz razrušenu i spaljenu zemlju, ostatke civilizacije, pored leševa i kostura super heroja koje neki obožavaju a drugi ignorišu, pored hordi dinosaurusa ali i Krtičara, vrste koja potkopava gradove. Usput će Oko Sokolovo pokušati da spase ćerku Ašli (iz trećeg braka sa najmlađom ćerkom Pitara Parkera – Spajdermana!) koja je uhvaćena u pokušaju da smakne surovog Kingpina. I dok Kingpin organizuje javno smaknuće Derdevila i Panišera (poješće ih dinosaurusi) Oko Sokolovi i Logan (koji ne želi da se bori) kreću u akciju oslobađanja i – uspevaju. Ali, Ašli nije htela da ljude oslobodi terora već da ona zasedne na Kingpinov tron! Starci nastavljaju put (usput otkrivamo Vulverinovu strašnu tajnu) sve do Novog Vavilona a tamo upadaju u zamku jer njihova veza nisu borci za osnivanje novog Super tima nego agenti vrhovnog zločinca Lobanje. U konačnom obračunu Oko Sokolovo gine a Logan postaje Vulverin, pobeđuju Lobanju i, u oklopu Ajron mena, odlazi-odleće kući. Ali njegova porodica je pobijena. Vulverin će se osvetiti i pobiti Hulkovu porodicu, osim bebe sa kojom odlazi – da promeni svet!

„Starac Logan“ potpuno razbija dotadašnju mitologiju „Marvelovih univerzuma“, pušta da „loši momci“ pobede, da svetom zavlada haos. Marvelapokalipsa dozvoljava mešanje svakovrsnih elemenata-epizoda spojenih velikom pričom. Groteksnost super junaka (i dobrih i loših) dovedena je do apsurda a odatle, posle finalnog, krvavog dvoboja na dnu i zgarištu, počinje novi uspon dobrih super momaka. Milar slobodno barata obrascima, preuređuje ih u novu celinu a Makniven sve pretvara u spektakularne, vrtoglavo dinamične slike ravne Holivudskom spektaklu. U konačnom sagledavanju „Starac Logan“ je nezaobilazno štivo kako za stare obožavaoce „Marvela“ tako i one nove koji će naslediti stari svet i graditi ga po svojim željama.

Picture of Ilija Bakić

Ilija Bakić

Ilija Bakić, rođen 1960. u Vršcu, je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Srpskog književnog društva. Po zanimanju diplomirani pravnik, objavio je više knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije: Resurekciona seča početnog položaja (1993), Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora – artefakt 1 (1995), Želite li da besplatno letite? – vizuelna poezija sa Zvonkom Sarićem (1997), Koren ključa, naličje ravnodnevice (1999), Filmovi (2008), Prenatalni život (1997), Novi Vavilon (1998), Dole, u Zoni – internet izdanje (2000), Jesen Skupljača (2007), Nastaviće se… (2008). Zastupljen je u antologijama srpske i jugoslovenske fantastike – Tamni vilajet 2, 3 i 4 (1992), (1993), (1996), Nova srpska fantastika (1994) i Fantastična reč (1997). Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji i urednik bloga Ilijada.

Pročitajte još na blogu