Kragujevac – drago utočište stripa u Evropi
Za samo četiri godine Međunarodna stripska konferencija u Kragujevcu je postala jedna od glavnih manifestacija ovog tipa u Jugoistočnoj Evropi, do te mere da ju je čak i najpoznatiji svetski istoričar stripa, Britanac Pol Gravet stavio u ovogodišnju listu kojom svetskoj publici preporučuje probrane događaje na kontinentu.
Po meni, tajna neosporne privlačnosti Kragujevca za sve nas — autore, izdavače, međunarodne stripoljube i lokalnu publiku svih uzrasta — se krije u odličnoj kombinaciji raznih činilaca koji su direktno doveli do uspeha. Položaj Kragujevca je povoljan, u sredini Balkana, a gradsko jezgro prestonice Šumadije odiše šarmom, kako ambijentalno, tako i domaćinskim mentalitetom svojih žitelja. Program je pravljen tako da bude živ i privlačan mnogim ciljnim grupama — od predškolskih mališana i njihovih roditelja, preko ljubitelja iz mnogih zemalja, do publike sa visokim kulturnim potrebama. Organizacija i ugošćavanje su besprekorni, što putnicima uvek znači.
U situaciji kada je srpski strip planetarno možda naš najuspešniji kulturni proizvod (mereno kvantitetom, kvalitetom, i zastupljenošću na svim kontinentima), i kada je nužno stvarati novu kulturnu politiku u državi, kragujevačka konferencija daje dobar primer delovanja na svim nivoima.
Za ovo su zaslužne dve nevladine organizacije koje stoje iza poduhvata, „Svet stripa“ i „Milenijum“, naročito ljudi koji ih vode, Nebojša Vesović i Vlada Paunović, čiju je misionarsku ulogu prepoznalo mnogo stripoljuba i elitnih kulturnih radnika iz mnogih zemalja — i sa radošću se priključilo zajedničkoj manifestaciji.
Prostora za proširenja i poboljšanja uvek ima. Lično bih voleo da trougao Dom omladine — Gimnazija — Teatar bude buduće srce dešavanja, i da baš tu strip i srodna dešavanja izađu i na ulice, među narod, baš kao na francuskom festivalu u Angulemu.
Kao urednik, posebno bih se zahvalio na časti koju je Kragujevac ukazao povodom izlaska kapitalne monografije „Dikan“ Laze Sredanovića i saradnika: promocija knjige u udarnom terminu i izložba bili su dostojan način da se obeleži ukoričavanje najpopularnijeg stripa na Balkanu.
Vidimo se na sledećim druženjima u Šumadiji, novoj Darkvudiji.
Istoričar stripa svetskog renomea i stvaralac Diznijevih, Hana-Barberinih i autorskih stripova, Zdravko Zupan, ove godine je u Kragujevcu obeležio dva lepa jubileja svojih uspešnih serijala za decu, predstavljajući ih publici svih naraštaja.
Zupan kaže: „Ove godine na četvrtoj međunarodnoj strip konferenciji u Kragujevcu imao sam retku priliku i zadovoljstvo da obeležim dva jubileja: četrdeset godina od nastanka mog strip junaka Zuzuka i deset godina od izlaska prvog broja dečjeg zabavnika Munja. Tim povodom u jednom kragujevačkom vrtiću održana je i prigodna izložba koja je, uz strip radionicu koju je vodio Srđan Stamenković Srle, naišla na lep prijem kod dece. Nadam se da će organizatori ubuduće naići na veće razumevanje lokalne samouprave i drugih nadležnih institucija i tako izbeći gašenje ove značajne stripske manifestacije.“
Stripar Haris Varajić predstavio je Udruženje strip autora „Drugi ugao“ iz Sarajeva koje ima za ideju da, organizujući festival stripa „Stripiti fest“ svake godine okupi autore iz Bosne i Hercegovini, čiji se radovi objavljuju u knjizi Zb(i)rka, iza koje idejno stoji Emir Pašanović, potpredsednik udruženja. U Kragujevcu je predstavljen prvi broj Zb(i)rke, sa radovima prvog „Stripiti festa“, iz 2012. godine, a u pripremi je sledeći broj. Festival teži da svake godine postane obimniji sadržaju, a unapred se zadaje tema po kojoj autori rade stripove ( „život kojim živim“ ili „parodija“).
Zb(i)rku je izdala sarajevska izdavačka kuća „Agarti Komiks“, čijih je dvadesetak izdanja predstavljeno kragujevačkoj publici. Najavljeno je da se u skorijoj budućnosti očekuje širenje koncepta i na izdavanje stripova i iz drugih važnijih svetskih kultura, osim sadašnjih italijanskih. U ime kuće „Agarti komiks“ najavljene su neke posebne pogodnosti i iznenađenja baš za čitaoce u Srbiji.
Kako je i sâm strip autor-crtač, Haris Varajić je takođe predstavio i vlastite radove, te naglašava: „Izuzetno prijatni razgovori i druženja, razmjena iskustava sa prisutnim kolegama iz Srbije i gostima iz Italije. Zahvaljujem na toplom gostoprimstvu i uspješnoj organizaciji manifestacije, a domaćinima želim sreću u daljem radu uz želje i nade da se opet susretnemo naredne godine.“
Jedan od najomiljenijih i najcenjenijih srpskih stripara i ilustratora, Tihomir Čelanović, čije radove znamo iz stotina knjiga, a koji ima i evropsku karijeru, predstavljen je u Kragujevcu novom samostalnom izložbom, koju su ljubitelji željno očekivali poslednjih godina.
Ovaj skromni i spontani autor: „Nisam ranije bio ni u Kragujevcu, ni na kragujevačkoj strip manifestaciji, pa mi je neobično što sam se tako lako odomaćio. Druženje i organizacija su bili super, uvijek se ispostavi da ima i više ljudi u stripu nego što sam mislio, uključujući i ljubitelje i izdavače. Bilo bi dobro da svi mi iz svijeta stripa promocije radimo češće i ‘agresivnije’, što je neophodno u današnje vrijeme da bismo došli do novih kolekcionara i ljubitelja stripa.“
U subotu 31. avgusta, Zastavina bašta u Kragujevcu je na pločniku dobila prvi trodimenzionalni prizor stripa u Srbiji. Autor ovakvog Dilana Doga je akademski slikar Milivoj Kostić, poreklom Valjevac, naturalizovani Novosađanin.
Umetnik kaže: „Trodimenzionalna ulična umetnost (3D street art)je vrsta likovne umetnosti za koju je specifično ’uživo’ oslikavanje na betonu, a daje nam trodimenzionalnu optičku iluziju iz određene perspektive. Posmatrajući sa različitih strana, slika ne gubi svoju vrednost. Najjači utisak ostavlja kod posmatrača kada se transformiše u treću dimenziju, gledano iz određene pozicije. Međutim, ona je lepa i prepoznatljivog oblika iz svih uglova. Posto je u pitanju anamorfna slika–izobličenje, doživljaj je sličan kao kod promatranja nadrealističkih slika. Fotografisanje publike tokom rada i putem interaktivnih medija i društvenih mreža su najbrži način da se događaj proširi širom planete, jer je u svetu ovaj vid umetnosti veoma popularan.“
Na konferenciji je kragujevačkoj publici predstavljen i grafički roman Žig petokrake u izdanju Kulturnog centra „Gradac“ iz Raške, uz podršku Udruženja stripskih umetnika Srbije. Ovo debitantsko delo Srboljuba Nikića, čija je osnovna profesija medicina, kritika je ocenila kao izuzetno zanimljiv doprinos našem eksperimentalnom stripu, neoavangardi, ali i kao od interesa za poštovaoce moderne književnosti i dramaturgije.
Nikić povodom predstavljanja na konferenciji kaže: „Posle kragujevačke promocije Žiga petokrake želeo bih ponovo da naglasim slobodu kao bitan element stripskog stvaranja i univerzalnost poruke grafičkog jezika stripa. Kao što je pesma ili roman rezultat složene duhovne aktivnosti tako duh može emanirati kroz grafičku priču.“
Igor Marković iz beogradske kuće „Sistem Komiks“ je u Kragujevcu predstavio tri nova izdanja. Domaći serijal „Vekovnici“ dobio je ovog leta svoj šesti nastavak pod nazivom Čudovišta, a serijal o dva vragolana, Kalvinu i Hobsu, došao je do svog kraja. Strašni nokturno je jedanaesta knjiga i zaokružuje serijal. Pored ova dva albuma „Sistem“ je promovisao i jedanaestu knjigu edicije „Dilan Dog Gigant“, jednog od najprodavanijih serijala ove kuće.
Marković je učesnik kragujevačke konferencije od početka, a novu ocenjuje ovako: „I ove godine ekipa iz Kragujevca se pokazala kao odlični domaćini. Novi prostor u krugu polunapuštene stare Zastavine fabrike pokazao se kao pun pogodak za brojne goste koji su u subotu posetili manifestaciju. Sve u svemu — fantastičan vikend.“
Beogradska izdavačka kuća „Everest Media“, čija je pretežna izdavačka delatnost vezana za fantastiku i strip, ove godine je u Kragujevcu promovisala je svoje najnovije izdanje, kapitalnu knjigu Dikan, koja sadrži prvi period najdugovečnijeg i najznačajnijeg jugoslovenskog strip serijala, započetog 1969. godine.
Osim promovisanja svog izdavaštva, Knežević je u istom vikendu uspeo da bude i predsednik žirija Međunarodnog salona stripa u Beogradu, ali i vozač Paolu Biziju i Alesandru Binjaminiju, u i iz Kragujevca. Ova poslednja uloga i uspomene koje će gosti iz Srbije poneti će, kako nezvanično čujemo, dovesti do toga da će jedan lik vozača u budućim bonelijevskim stripovima imati Kneževićev lik.
Sam Knežević o kragujevačkoj konferenciji kaže: „Što se konvencije tiče, tri lokacije za tri dana bitno su uticale na broj posetilaca, ove godine manji nego što pamtimo i nego što grad Kragujevac može da obezbedi i zaslužuje, što je šteta s obzirom da je ovogodišnja postavka i vođenje programa bilo na vrlo zrelom nivou. Kao da su se organizatori koncentrisali na program i goste, a potpuno prevideli potrebu promovisanja konvencije među sugrađanima.“
Jedna od najvažnijih izdavačkih kuća u 21. veku u Srbiji je „Komiko“ iz Novog Sada, koja uravnoteženo i na visokom kulturološkom nivou nudi dragulje našeg klasičnog i modernog stripa, ali i svetska remek-dela i kulturne miljokaze.
Na festivalu u Kragujevcu promovisali su četvrtu knjigu edicije „Stripovi Roberta Kramba“, Muke sa ženama, i tri nova naslova pod etiketom „Prvi izbor“: Istinitu priču o neznanom junaku Žaka Tardija, Habibi Krejga Tompsona i 5000 kilometara u sekundi Manuele Fiora. Nastaviće i sa već kultnim edicijama „Zlatno doba srpskog stripa“ i „Moderni srpski strip“.
Marković o ovogodišnjem događaju kaže: „Četvrta strip konferencija u Kragujevcu bila je izuzetno prijatna i uspešna manifestacija koja je iznova potvrdila svoj status jednog od centralnih dešavanja na polju devete umetnosti u Srbiji i jugoistočnoj Evropi koja na prirodan i retko elegantan način ujedinjuje kako različite škole i poetike unutar medija stripa tako i umetnike, producente, ljubitelje i zaintrigirane čitaoce svih uzrasta i interesovanja. U proteklih četiri godine, Strip konferencija, grad Kragujevac i udruženje ‘Svet stripa’ postali su jedna od samo nekoliko referentnih tački stripskog kalendara u ovom delu Evrope.“
Živojin Tamburić je publicista, urednik i izdavač iz Londona. Inicijator je i koautor kapitalnog kritičkog leksikona Stripovi koje smo voleli: izbor i stvaralaca i stripova sa područja bivše Jugoslavije u 20. veku („Omnibus“, Beograd, 2011).
Sa direktorom „Omnibusa“ Dejanom Vlaškalićem, Tamburić je predstavio bogatu paletu izdanja ove kuće, kao i poduhvat elektronskog izdavaštva „Modesti Komiks“ u Londonu, koji predstavlja autore bivše Jugoslavije engleskom govornom području.
Tamburić o svom prvom boravku na konferenciji kaže: „S obzirom na to da živim u Londonu, bio sam zaista srećan da se sretnem sa ljubiteljima stripa u Kragujevcu, kako sa onima koje sam poznavao od ranije, tako i sa novim licima. Domaćini su bili ljubazni, ambijent u bašti adekvatan, a nije bilo ni kiše (koja, kao što znamo, obilazi Kragujevac). Dejan Vlaškalić i ja smo bili zahvalni za pruženu priliku da ispred ‘Omnibusa’ predstavimo trinaest stripskih knjiga koje smo izdali u četiri edicije u poslednje dve godine, kao i da najavimo buduća izdanja.“
Vrlo produktivna beogradska izdavačka kuća „Darkvud“ je na ovogodišnjem festivalu u Kragujevcu predstavila i knjižarski i izdavački segment. Jedan od urednika kuće, Milan Jovanović, najavio je na tribini nova izdanja, među kojima bi značajno bilo pomenuti Sendmena (knjige 6 i 7) i Propovednika (knjiga 4), čime se nastavlja objavljivanje kultnih serijala na srpskom jeziku. Ovim izdanjima, koja se očekuju u prodaji do Beogradskog sajma knjiga, „Darkvud“ i zvanično započinje projekte sa jednom od najvećih svetskih izdavačkih kuća, DC. Ono što je privuklo pažnju je i najava izdavanja mangi, i to najpopularnijih svetskih naslova, „Naruto“ i „Van pis“. Na tribini se razvila polemika o posledicama koje bi japanski stripovi trebalo da imaju na domaće tržište, posebno kada je u pitanju pokušaj da se najmlađi naraštaji ponovo privuku devetoj umetnosti. Takođe je najavljeno i kapitalno integralno izdanje, koje će sa tri epizode stripa „Kobra“. Publika na festivalu u Kragujevcu imala je mogućnost da se sretne sa jednim od autora kultnog stripa, scenaristom Svetozarom Obradovićem, kao i istoričarem Zoranom Stefanovićem, čija će obimna kritička istorija o serijalu ekskluzivno biti objavljena u ovom izdanju.
Jovanović kaže: „Darkvud i ljudi koji ga predstavljaju, svake godine nastupaju na festivalu u Kragujevcu i ono što mi kao izdavačka kuća, ali još više kao ljubitelji stripa, želimo organizatorima jeste da iz godine u godine imaju što veći broj posetilaca, jer svi dosadašnji napori ljudi koji stoje iza ovog projekta vredni su najdubljeg poštovanja.“
Bojan Bosnić je u Kragujevcu predstavio paletu blistavih izdanja koju je mlada izdavačka kuća „Makondo“ iz Beograda objavila za kratko vreme, urađenih na neuobičajeno visoko nivou.
„Na svom drugom kragujevačkom salonu, na naše veliko zadovoljstvo, bili smo u mogućnosti da predstavimo, uprkos nemilog perioda na našom tržištu, naš nemali opus u periodu između dva salona. Dva kapitalna izdanja koja smo izdali – Mekejevog Malog Nema u Zemlji Snova i Bataljine Priče tajanstva i mašte, sada su predstavljena publici i stručnoj javnosti uz prigodnu tribinu. Kao i uvek, bilo nam je zadovoljstvo družiti se sa čitaocima, kolegama iz konkurencije i ljubaznim domaćinima. Lep prostor u kome se sve dešavalo bio je veliki plus ove godine, ali ostaje žal i jako važna tema za razmišljanje: kako privući još posetilaca.“
Jedno od najprijatnijih stripskih izdanja u ovoj deceniji je bilo prošlogodišnje osnivanje izdavačke kuće „Rozenkranc“ iz Bačkog Maglića, koja je za kratko vreme objavila desetak knjiga srpskog stripa, kako klasičnih, tako i premijernih. Edicije uređuju Svetozar Obradović i Predrag Đurić. U Kragujevcu su bili prisutni i autori ove kuće: legendarni Nikola Maslovara Masli i novo ime našeg stripa Nenad Cvitičanin, crtač albuma „Begunac“.
Izdavač i plodni novi scenarista srpskog stripa, Predrag Đurić kaže sledeće: „Na Međunarodnoj strip konferenciji u Kragujevcu promovisali smo svoja nova strip izdanja, objavljena u 2013. godini. Radi se o šest strip albuma domaćih autora ili nastalih kroz saradnju domaćih i stranih autora. Strip konvencija je bilo idealno mesto da se ljubitelji stripa i sretnu sa autorima pomenutih strip albuma: Nikolom Maslovarom, Nenadom Cvitičaninom i Predragom Đurićem. Ovakve manifestacije mogu značajno doprineti promociji strip umetnosti u Srbiji.“
Pouzdani gostujući moderator programa je i ove godine bio Zlatko Milenković, novosadski stripski autor, urednik glavnog balkanskog portala „Strip vesti“ i član redakcije dugovečne Stripoteke.
On o konferenciji kaže: „U navali festivala stripa u regionu, ovaj u Kragujevcu mi je jedan od najdražih. Festival je to od kojeg mnogo očekujem u budućnosti. Najveći kapital ove manifestacije su ljudi, entuzijasti koji su ga pokrenuli i održavaju ga živim. Njihova prednost, u odnosu na druge, je činjenica da su to ljudi koji ne pripadaju ni jednoj interesnoj grupaciji — niti su izdavači, niti autori, ne žive od te delatnosti. Jednostavno, reč je o ljudima koji strip vole, koji ga žive. Ostaje samo potreba da njihov potencijal prepoznaju oni od kojih zavisi finansijska podrška ovom festivalu koji pretenduje da preraste u nešto više, da postane značajan kragujevački brend.“
Na konferenciji je kao posetilac bio i Aleksandar Đukanović, beogradski istoričar, ali i autor jedine svetske enciklopedije o Zagoru, izvanredne Enciklopedije Zagorijane, za koju se nadamo da će dobiti uskoro i svoje papirno izdanje.
Đukanović kaže: „Već drugu godinu dolazim u Kragujevac na Strip konferenciju i mogu da kažem da sam očaran entuzijazmom organizatora. Nebojša Vesović i ekipa iz ‘Sveta stripa’ su uspeli, da uz sve probleme koje imaju, a pre svega nedostatak podrške lokalne zajednice, koja nije u stanju da oseti od kolike je važnosti jedna ovakva manifestacija za kulturni život grada, još jednom u Kragujevac dovedu sve relevantne srpske stripske izdavače. Povrh toga, uspeli su da ponovo dovedu dvojac iz Bonelija. Paolo Bizi i Alesandro Binjamini su dokaz da entuzijazam organizatora ima granicu, a ona je nebo. Jedina moja zamerka je to što je Kragujevac godine treće organizovan na tri različite lokacije. Nadam se da će Strip konferencija 2014. godine nadmašiti ovu i da će i grad Kragujevac i država Srbija shvatiti važnost ovakve manifestacije.“
Lepi ton konferenciji je dala Sandra Knežević, zvanični prevodilac serijala „Mister No“ i „Teks“ za Srbiju, koja je i na konferenciji bila prevodilac za goste iz Italije. Šarmantno, delotvorno, sa brzim snalaženjem u svim situacijama doprinela je, na retko dobar način, da posetioci ne osete uobičajeni sporiji tempo prevedenih događaja.
Svoj prvi boravak na konferenciji ona ovako ocenjuje: „Iako sam se pomalo pribojavala Italijana–crtača, kao građana velike evropske države, i veoma poznatih u svom poslu, zaista sam uživala u svakom trenutku koji sam provela i u njihovom društvu, i u Kragujevcu, generalno. Paolo Bizi i Alesandro Binjamini su poznati crtači najveće izdavačke kuće stripova, Boneli, i imaju veoma visok rejting u svojoj branši. Imaju i sopstvene fan klubove, bili su na mnogo sajmova stripa širom Evrope, a dočekom i vremenom provedenim u Kragujevcu su iskreno dirnuti i oduševljeni. Mnogo su im se dopali, prvenstveno, ljudi, koje su ocenili kao neposredne, gostoljubive i prijateljski nastrojene. Obojica kažu da im je boravak u Srbiji predivno iskustvo, i jedva čekaju da svoje utiske prenesu brojnim prijateljima. Planiraju da Srbiju uskoro obiđu i porodično, u sopstvenom aranžmanu. Gotovo sam sigurna da je Srbija dobila dvojicu novih, sjajnih promotera, zahvaljujući energiji i divnoj atmosferi koja je u Kragujevcu bila gotovo opipljiva.“
Predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije i jedan od autora Serđo Boneli editore, Zoran Tucić, predstavio je Kragujevcu bogat rad Udruženja i ove godine.
Njegovi šumadijski utisci su bogati: „Stigli u ‘Kragujevac godine Treće’: kafanica dijagonalno od Teatra ‘Joakim Vujić’ i slučajni susret sa fudbalskom legendom čuvenim Čavkom, onim istim koji je čuvao Pelea u utakmici u kojoj je domaći ‘Radnički’ igrao Tri-Tri sa gostujućim ‘Santosom’… Prolazimo pored Gimnazije i platoa sa spomenikom Vuku Karadžiću, pa se spuštamo do Doma Omladine u kojem su Sedamdesetih vežbali i svirali Točak i veliki ‘Smak’… Puno srce. Pojavljuju se poznata lica srdačnih domaćina i ranije pristiglih gostiju… Nekima: Hej, Kako Ste, Ljudi Moji, nekima: Imaš Lepa Kola, Stranče, Sigurno Si Srećan Ti — i evo, ponovo smo tu. U tri dana, uz izvanrednu organizaciju i trud organizatora ‘Sveta stripa’ i ‘Milenijuma’, razmenjena su iskustvima sa gostima iz Italije, prikazan je rad značajnih stripskih umetničkih ličnosti i prezentovan veliki broj izuzetno kvalitetnih izdanja naših izdavača. Do novog viđenja u staroj prestonici…“
Nastaviće se…
Modesti Blejz, fatalna crnka, senzualna i smrtonosna, hrabra i nezavisna, pronicljiva i strastvena, prefinjena i skromna jedna je od ikona popularne kulture XX veka.
U svom uvodnom tomu „Saga“ se otkriva kao precizno profilisan strip na zanatski visokom nivou
„Devilman“ Goa Nagaija, izlazeći u Kodansha magazinu, namijenjenom prije svega shonen publici (12-16 godina, približno), izvršio je ogroman uticaj na umove i percepciju mladih čitalaca.
O stripu Svakog četvrtka od 15.00h na našem portalu čitajte nove (i stare) dogodovštine „Caneta“ koje za vas priređuje autor Goran Milenković. Strip ’’Cane’’ je nastao u doba krize, u
