Korak u realnost istovremeno je i korak u istoriju – Korto Malteze: Uvek malo dalje

Pre više pola veka 1967.g. pojavio se strip “Balada o slanom moru” Huga Prata (1927-1995) u crno-beloj verziji na stranicama italijanskog strip magazina “Narednik Kirk”, nazvanog tako po popularnom Pratovom stripu koji je crtao tokom svog radnog boravka u Argentini. Na jednoj od prvih tabli „Balade…“ pojavljuje se kapetan Korto Malteze razapet na splavu i prepušten na milost Tihom okeanu. Njegov spasilac je Raspućin, agresivni bradati Rus poznatog prezimena i nepredvidivog ponašanja. Priča počinje 1913.g. u predvečerje I svetskog rata… Posle uspeha „Balade…“ i pauze od tri godine, Prat je nastavio da ispisuje i iscrtava Kortove doživljaje u poglavljima-epizodama dužine-trajanja 20 tabli što je optimalna dužina za strip revije; premijere ovih epizoda bile su u francuskom magazinu „Pif gadget“ sa kojim je Prat intenzivno sarađivao obzirom da se iz Italije preselio u Francusku. Odatle se Korto širio dalje preko stranica belgijskog „Tintina“, italijanskog magazina koji se zvao „Korto Malteze“ i mnogih drugih među kojima su bili i beogradski časopis „Pegaz“ (koji je uređivao Žika Bogdanović; u ovom izdanju strip se zvao „Korto Maltežanin“), sarajevski magazin „Strip Art“ (urednik Ervin Rustemagić) te legendarni „Politikin zabavnik“. Ove kratke epizode (bilo ih je preko 20) kasnije su sakupljene u više albuma; jedan od takvih albuma je i „Korto Malteze: uvek malo dalje“ koji, pored uvodnog teksta, kartama i raskošnih Pratovih skica, čine epizode „Glave od pečuraka“, „Konga banana“, „Vudu za gospodina predsednika“, „Laguna lepih snova“ i „Dede i bajke“. Priče vode znatiželjnog čitaoca po morima, ostrvima i džunglama Centralne i Južne Amerike kroz tajanstvene svetove izgubljenih zlatnih gradova, divljih plemena, autokratije suočene sa snagom magije ali u potragu dede i babe za unukom… Odjeci I svetkog rata koji besni u Evropi odraženi su u liku vojnika-dezertera na samrti ali i u zlokobnim špijunskim zaverama koje odnose živote krivaca i slučajnih prolaznika. Korto, koji se još oporavlja od rane na glavi zbog koje je izgubio pamćenje, najčešće nevoljno ali neumitno učestvuje u dešavanjima koja bude njegove emocije i osećaj za pravično. A svaki je njegov korak u realnosti istovremeno je i korak u istoriju koju je ponekad teško razlikovati od bajke. Plaže i palme kao i neprohodne džungle kroz koje vijugaju reke kolevka su fantastičnih pripovesti o svetovima nevidljivim za oko razuma. Sve je prepuno tajanstvenih znakova, mističkih učenja, starih znanja, spisa i predmeta koji spajaju svekoliku ljudsku istoriju (dajući joj drugi lik i značenje) i otvaraju puteve u druge realnosti. Korto je idealan junak za ovakve avanture – romantik i cinik, sanjar i ratnik, poznavalac mnogih praktičnih ali i opskurnih veština. Sveukupno, ovaj serijal je specifičan „slučaj“ latinoameričkog magijskog realizma u stripu, jednako neodoljiv u svom tekstualnom i u stilizovanom likovnom segmentu.

Priče o romantičnom i pravdoljubivom mornaru u surovom svetu jesu avanturističke ali je u njima mnogo učenih dijaloga, netipičnih odnosa, pitanja bez odgovora. Sve to traži od čitalaca povećanu pažnju i prilagođavanje usporenom ritmu kazivanja; bez tog svesnog napora Korto će ostati neshvaćen ili će se prevideti suptilne, fine nijanse. Prat očekuje od čitalaca da prihvate upliv magijskog doživljaja sveta u realnost odnosno njegovo poigravanje faktima (od pogrešnih geografskih dužina i širine do bizarnih knjiga koje junaci čitaju). Umberto Eko je otkrio da se Prat namerno i svesno poigravao zapletima pletući zamke koje će samo vispreni čitaoci na svoje veliko zadovoljstvo otkriti. Po ovakvom stavu prema (umetničkoj) stvarnosti Prat je blizak Horheu Luisu Borhesu, autoru koji je istinu predstavljao kao fikciju, za razliku od mnoštva drugih pisaca koju su fikciju pokušavali da predstave kao istinu. Na ovako uzdrmane temelje realizma dodaju su spekulacije i mistifikacije i tako gradi začudni magijski svet koji je na korak od onog koji poznajemo (ili barem tako mislimo).

Ništa manji izazov za čitaoce nije ni vizuelni lik stripa – Prat je majstor minimalističkog crteža koji jednako predano iscrtava prizore plovidbe nepreglednim okeanom (bilo da je savršeno miran ili rasgoropađen olujama), probojanja kroz džungle ili egzotične fizionomije istetoviranih Indijanaca, grubijana ili učenjaka i egzotičnih lepotica. I kao što u pripovedanju čini iskorake tako i u crtežu Prat ide „uvek malo dalje“ od uobičajenog i očekivanog – na radost pravih ljubitelja „priča u slikama“.

“Darkwood”-ov album „Uvek malo dalje“ deo je serije od 12 albuma sa doživljajima Korto Maltezea, štampan je ćirilicom, u punom koloru sa tvrdim koricama i reprezentativno je izdanje ovog remek-dela iz umetničke baštine XX veka.

(„Dnevnik“, 2019.)