Dejan Delić : Rođen 1982. god. u Rumi. Završio Višu Politehničku školu u Beogradu, na odseku za industrijski dizajn. Bavi se crtanjem grafičkih i digitalnih ilustracija i stripova, grafičkim dizajnom, kao i izlaganjem svojih radova i pisanjem aforizama. Od mnogobrojnih priznanja i nagrada izdvaja se nagrada sponzora na Salonu stripa u Beogradu, za grafičku novelu „Valravn“, septembra 2012. godine. Živi i radi u Rumi kao slobodni umetnik.
Koji su stripovi i knjige uticali na tebe u detinjstvu? Koji su ti omiljeni?
U detinjstvu su na mene najviše uticali stripovi iz italijanske izdavačke kuće Bonelli, jer su oni bili najdostupniji kod nas, i mogli su se lako naći. Zagor, Dilan Dog, Marti Misterija, Mister No, Ken Parker i ostali likovi su bili neizostavno štivo tog doba. Spomenuo bih i Alana Forda, kao i stripove koji su izlazili periodično u Politikinom Zabavniku: Fantom, Beli Strelac, Džeremaja, Asterix, Korto Malteze, Hi-Men i drugi. Naravno, domaće Konan Sage i Marelova izdanja su bila pravo zadovoljstvo. Sve što jedan klinac može da poželi u tom početnom uzrastu, od odličnih crteža i ilustracija do još boljih priča. Materijal za čitanje i crtanje po ceo dan.
Da li ti je školovanje pomoglo da pronađeš svoj lični umetnički stil? Da li imaš podršku okoline za svoj rad?
Školovanje je u nekoj meri pomoglo pri izgradnji mog crtačkog stila, u smislu da sam naučio neke osnove i pravila u kojima sam pre toga lutao. Samo po sebi je donelo i dosta poznanstava sa ljudima sličnih interesovanja, i neprocenjivu razmenu iskustava. Ostalo je čista posvećenost, upornost i zacrtan cilj da se napreduje u crtačkom izražavanju.
Podrška okoline postoji, a najveća je ona od porodice sa kojom živim, kao i od uskog kruga dobrih prijatelja iz iste branše, sa kojima imam jedan sjajan i sujete oslobođen kontakt. Bukvalno jedni druge savetujemo, kritikujemo i guramo, jer samo tako može da se istinski napreduje.
Postao si poznat široj javnosti radeći fan art ilustracije za različite knjige (pre svega GoT serijal)? Da li čuo za upoznat sa radom Тхе Мичa, makedonskog umetnika koji je pokušao nešto slično : projekat da nacrta svaki lik koji se pojavio u Martinovim knjigama? Kako ti se dopao njegov rad?
Jeste, dosta ljudi je upoznato sa mojim radom pre svega zahvaljujući GOT / ASOIAF fan art-ovima. ASOIAF serijal je dominantan, ilustracija na tu temu imam najviše, ali, daleko od toga da je to jedini serijal epske fantastike koji je u mojoj ilustratorskoj žiži interesovanja. Tu su još i serijali knjiga pisaca kao što su: Victoria Jones, Scoot Lynch i Joe Abercrombie, J. R. R. Toliken i drugi. Naravno da mi je poznat rad makedonskog ilustratora Mihajla Dimitrovskog poznatijeg kao Tхе Мичо. Znamo se još od pre dve godine, od kada su nam obojici objavljene Hellboy ilustracije u fan art albumu izdanja System Comics-a, odobrene od strane velikog Mignole lično. Мичо-ov serijal sa ilustracijama ličnosti iz GOT serijala je apsolutno sjajan, i uvek me raduje da vidim nove radove koje postavlja na Internetu. Za sada je, koliko sam upućen prešišao 400 likova. Impozantna brojka – impozantna galerija. Rad na ostalim fan art-ovima i projektima mu je takođe za svaku pohvalu. Nešto što treba videti i podržati. Zanimljiva je činjenica da mnogi porede naš stil, koji zaista ima nekih sličnosti, ali sam ipak mišljenja da je svaki od nas dvojice upečatljiv i originalan na svoj način.
Kakve su reakcije fanova serijala na tvoje ilustracije? Da li prihvataš njihove sugestije? (najbolja rekacija na tvoj fan art je bila…?)
Reakcije fanova serijala na moje ilustracije su uglavnom pozitivne, i ljudima se dopada kako radim i na koji način razmišljam pri ilustrovanju istih. Desi se ponekad da osoba koja prati samo ekranizovanu seriju ima primedbu na neku moju realizaciju, pri tom ne znajući da radim isključivo po opisu iz knjiga, a ne po likovima iz serije. Mislim da se po tome razlikujem od većine ASOIF fan art umetinka, i mislim da ljudi koji su pročitali serijal to i te kako prepoznaju. Svaka reakcija mi je draga (bila pozitivna ili negativna), ali, izdvaja se jedna gde je u komentaru na jednu ilustraciju osoba pomislila da se radi o animiranoj verziji GOT-a, i krenula su pitanja gde se ista može videti, kad je realizovana i ko je radio. Takođe, mnogi traže da ako se ikad GOT / ASOIAF serijal bude animirao, da to bude upravo u stilu koji praktikujem. Mislim da su ovi komentari sami po sebi dovoljni.
Već postoji strip serijal rađen po GoT knjigama – tvoje mišljenje o njemu ? Uskoro počinje četvrta sezona serije, da li ćeš je pratiti ? Starkovi ili Lanisteri ? 
Iskreno, samo sam preleteo po tim izdanjima, i pogledao ih na brzinu. Crtež je odličan, kadrovi i kolor takođe…jedino što je meni u manjoj meri zasmetalo je činjenica da je strip mnogo ubrzan u priči, i da se autori više oslanjaju na tv seriju, nego na izvorni serijal knjiga Džordža R. R. Martina. Ali, bez obzira na sve – izgleda sjajno, i treba ga pročitati u svakom slučaju.
Naravno, iako serija ima dosta odstupanja od knjiga, čeka se taj april, da vidimo šta nam je i na koji način ove godine priredila HBO mašinerija. Starkovi ili Lanisteri? “Winter Is Coming” sve govori.
Sam si pisao scenario za svoje radove na strip konkursima – reci nam nešto više o tome. Da li vidiš sebe u nekim strip projektima?
Za većinu autorskih stripova sam pisao sam sebi scenario, i bilo je prilično interesantno iskustvo uklopiti sve u svoju priču, raditi kadar po kadar na osnovu svog teksta. Za strip „Valravn“, koji je dobio nagradu sponzora na Salonu Stripa 2012. u Beogradu, za scenario je bila zadužena moja prijateljica i koleginica Mihaela Radonjić, poznatija kao Maylar:
http://maylar.deviantart.com/ Sebe, za sada, ne vidim u nekim ozbiljnijim strip projektima, jer sam se poslednjih nekoliko godina potpuno posvetio ilustraciji, i mislim da se mnogo bolje snalazim u ilustratorskim vodama nego u stripskim. Po meni, čovek jednostavno mora da se rodi za strip umetnika, kao i za ilustratora, i da ima to u sebi. Meni je, po svemu sudeći, zapalo ovo drugo. Mada, nije isključeno da ako se nešto interesantno pojavi i na temu stripa, da se ponovo podsetim iscrtavanja tabli.
Ko su ti uzori, gde nalaziš ideje?
Uzori su brojni, a od crtačkih bih izdvojio imena poput: Walt Disney, Frank Frazzeta, Alberto i Enrique Breccia, Sergio Toppi, Milo Manara, Dino Bataglia, Mike Mignola. Svi oni su svojim crtačkim pristupom uspeli da skrenu pažnju publike na sebe i svoj stil, svojom originalnošću i inovativnošću. Razvijanjem svog stila nešto slično i ja pokušavam.
Ideje se nalaze bukvalno svuda. U svetu ilustracije, stripa, knjige, istorije, muzike, ali i običnog i svakodnevnog života. Takođe, konji su mi večita inspiracija i opsesija.
Može li se u Srbiji živeti od umetnosti? Kolika je važnost Interneta , kako je mogućnost samostalnog predstavljanja umetnika putem mreže promenila vašu struku?
U Srbiji se može živeti od umetnosti, i neki ljudi su u tome uspeli. Treba samo raditi na svom stilu i konstantno se usavršavati, bez obzira na trenutne neuspehe i stanje u zemlji. Ne treba nipošto odustajati od zacrtanog cilja, i sve će vremenom doći na svoje. Kvalitet uvek nađe svoj put. Važnost i značaj Interneta su, po mom mišljenju danas veoma veliki, pogotovo u umetnosti, gde ako niko ne vidi ono što stvarate, jednostavno ne možete ni da očekujete napredak u svom poslu. Internet je to sve spojio i pojednostavio, pa danas možete svoje radove da predstavite celom svetu, a da vas to ne košta puno, i da vam ne oduzima mnogo vremena. Naravno, od kvaliteta zavisi i potražnja. Takođe, konkurencija je velika i kvalitetna, pa uvek možete da vidite nešto novo, pratite trendove, uporedite svoj stil sa nekim drugim, vidite kako treba ili kako ne treba da se napreduje. Mislim da je samostalno predstavljanje umetnika putem Interneta veoma bitno za njegovo “umetničko sazrevanje”. Sami ste protiv ostatka sveta, predstavljate se očima publike, i kako radite tako ćete i napredovati. Nema laži, nema prevare.
Tvoji budući projekti, ideje? (scenario – angažman iz snova: za koga bi voleo da radiš ili sa kim bi voleo da sarađuješ?)
Za sada je u toku rad na animiranom projektu sa animatorima iz Norveške, gde sam ja zadužen za pozadinske ilustracije. Takođe, spremam autorski projekat u vidu ilustrovane knjige / grafičke novele, koji će zbog obima razvijanja sinopsisa, ilustrovanja i svih svojih faza potrajati. Kod mene postoji izrazita želja za radom, i nisu bitna toliko velika imena i giganti, koliko dobar tim ljudi sa kojima mogu da sarađujem na odličnom poslovnom nivou. Ilustracija u svakom smislu te reči, uz možda učešće u svetu animacije je ono čime bih ja voleo da se bavim u nekom budućem vremenu. Naravno, tu je i ona materijalna strana, tj. želja da se od svega toga može živeti jednim normalnim životom, bez aviona, kamiona i sličnih megalomanskih gluposti.
Top 5 strip izdanja u Srbiji u 2013 (po tebi)?
Ne bih se toliko ograničio na sama izdanja, koliko na same izdavače i njihove poduhvate. Beogradska izdavačka kuća „Darkwood“ zaista radi na visokom profesionalnom nivou. Sve je pažljivo odabrano – od naslova izdanja, do kvaliteta štampe i dizajna. Nadam se da će i ove godine nastaviti istim tempom. Novosadski „Komiko“ takođe nastavlja se objavljivanjem interesantnih stripova, i primetan je entuzijazam izdavača da ponudi kvalitet, kako u priči, tako i u štampi. „Veseli Četvrtak“ je bukvalno vratio strip na kisoke, i zaista se nadam da će održati tu tradiciju i u narednim godinama. Pohvalio bih i „Vekovnike“, koji istrajavaju već dugi niz godina, i širom Srbije (a i izvan nje) dobijaju pohvale i priznanja za svoj rad. Tu su još „System Comics“ i „Makondo“.
Dejanove radove možete pratiti na njegovoj FB stranici:
https://www.facebook.com/DejanDelicArtPage
kao i na njegovom deviantart profilu:
Ivan Cakić je rođen u Beogradu 1983. godine. Diplomirao je na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, smer – nastavnik likovne kulture.
Dva naša najtiražnija i najpopularnija stripa iz vremena SFRJ jesu onaj o avanturama Mirka i Slavka i onaj o dogodovštinama Starog Slovena Dikana i strica mu Vukoja. Dikan Laza Sredanovića
„Saga“ se, u drugom tomu, potvrđuje kao precizno profilisan i realizovan strip jasnog utemeljenja u žanrovskim obrascima koji ima dovoljno potencijala da se razvija u atraktivan serijal.
Zagor: Divovi dobra i zla – novi osvrt Teško je zamisliti strip o Zagoru koji izaziva tolike kontroverze, čak tri decenije od objavljivanja, poput Demona ludila, narodski zvanog Divovi dobra
