Dylan Dog #218 Naslikani košmar

Dylan Dog #218 Naslikani košmar

Redovna serija broj :  # 218
Naziv :  „Naslikani košmar“
Naziv originala :  „L’incubo dipinto“
Scenario :  Michele Masiero
Crtež :  Nicola Mari
Naslovna :  Angelo Stano
Objavljeno u Italiji :  novembar 2004.
Objavljeno u Srbiji :  Veseli četvrtak # 9 (25.09.2008.)

 

Ukratko:
Nad provincijski gradić Festinog se nakon poluvekovnog „grejs perioda“ nadvila senka prokletstva, otkrićem freske ukletog slikara, čoveka neobičnog talenta – Hijeronimusa Kvaila. Gradonačelnik varoši angažuje Dilana, pre svega zbog publiciteta, a i radi provere glasina o slikarevom povratku…
 
Ovim scenariom nam se predstavlja Mikele Masijero talentovani (kah, kah!) autor iz Kastelmase. Sudeći po debiju, delovalo je da je DD staff dobio dobro pojačanje, međutim sve nade su zakopane nešto kasnije. Following few stories se može okarakterisati kao mlako-ladno, da bi apsolutna nula bila zabeležena u gnusnom nedelu „Nebo može da čeka“ i ozloglašenim „Naslednicima zone sumraka“.

„Video sam kako smrt dolazi i odnosi duše živih … da bi ih naslikala“

Ovde imamo fini miks misterije malog mesta i prokletstva/osvete žrtve njegovih žitelja. Čudni usamljenik Hijeronimus Kvail svojim teškim i turobnim portretima, a zatim i slikajući uznemirujuće realno umiruće ljude, izaziva podozrenje i gnev malograđana, koji se pojačavaju i prerastaju u histeriju kada započne serija bizarnih ubistava ovekovečenih na njegovim platnima. „Brižni prijatelji“ jedne od žrtava, među njima i sam gradonačelnik (eto kakvi morate biti da biste napredovali u politici), Kvaila živog spaljuju (!?). 50 godina kasnije, nova serija ubistava (onih koji su kresali šibicu) po istom modus operandiju, pobuđuje sumnju u njegov povratak iz groba (urne?) i osvetu.

However, ispostaviće se da je krivac naša stara poznanica Smrt. Naime, ona je toliko raspamećena Kvailovim talentom, da mu u maniru moćnog i bogatog mecene obezbeđuje neophodne uslove za rad (leševe jel’te). Smrt ovde podseća na pravog pravcatog psihopatu-negativca, nalik na one iz filmova o Dzejmsu Bondu, koji iz senke vuče sve konce udovoljavajuci svojim mračnim prohtevima. Takođe, ona zapravo podseća na onu Smrt s početka serijala, koja želi Dilanu doći glave („sastanak je samo odložen“).

Ako prenebregnemo činjenicu da je Masijero od nje napravio likovnog kritičara sumnjivog ukusa, ovo je vrlo pristojna epizoda. Dinamika radnje je odgovarajuća, flešbekovi su na pravom mestu, a valja reći da opštedobrom utisku doprinosi i, ovde sjajni, Nikola Mari.

Pročitajte još na blogu