Dedvud Dik – Tarantino je dojahao u Boneli

Pitanje rasizma u modernom društvu je postalo jedno od najosetljivijih. Postoji mnogo načina da se ta tema obradi. Može joj se pristupati sa filozofskog, istorijskog, psihološkog, sociološkog ili biološkog aspekta. Meriti vrednosti i utvrđivati razloge zašto je rasizam prisutan je uzaludan posao. Kao i kriminal, ni ova društvena pojava nikada neće biti iskorenjena.

U današnjem svetu, kojim bez svake sumnje i vlada neoliberalizam, suzbijanje nepoželjnih ponašanja, pa tako i rasizma, se uglavnom sprovodi kroz medije i industriju zabave. Tako, svedoci smo ogromnog ideološkog uticaja na filmove, serije, muziku, stripove i svedoci smo da tolika količina sirovog i gotovo fašističkog nametanja mišljenja ima samo dijametralno suprotan efekat.

U SAD su u početkom juna bili aktuelni rasni nemiri, nazovimo ih tako. Morali ste da vidite o čemu se radi ukoliko ste gledali vesti tih dana. Situacija je bila prilično ozbiljna pa je čak i vojska bila na ulicama. Sve to se prelilo i na ostatak dela sveta koji potpada pod Zapadnu civilizaciju, pa su u Britaniji rušeni Čerčilovi spomenici, a u Francuskoj su se demonstranti sukobljavali sa policijom. Sve to još više je dalo na aktuelnosti dvadesetprvom broju ZS. Međutim, tema koju obrađuje Dedvud Dik, novi junak na našim kioscima i u Svetu stripa, dovela je i do toga da na adresu Veselog četvrtka počnu da stižu poruke jako čudnog sadržaja.

Nikako ne mogu da razumem zašto bi iko uputio bilo kakve ružne reči ljudima koji izdaju stripove samo zbog toga što se ne slažu sa porukom istog. Veseli četvrtak je distributer, stripove objavljuje po Bonelijevoj licenci i nema nikakve veze sa njegovim stvaranjem. Takođe nije ni politička organizacija pa da bude odgovorna za stanje u kom se nailazi nacija. Ovo kažem kao desničar i antiglobalista – nije normalno upućivati pretnje ili uvrede zbog izdavanja jednog ovakvog stripa u kome se ne vređa, na bilo koji način ni Srbija, ni srpski narod, ni porodica i zdrave moralne vrednosti.

21. broj ZS nosi naslov Crno kao noć, crveno kao krv.

Na njemu su radili scenarista Mazijero i crtač Mastantuono koji se pobrinuo i za naslovnicu A. Sveska veselog četvrtka sadrži materijal koji je originalno objavljen u dva dela i predstavlja prve dve epizode originalnog mini serijala.

Naslovnicu B je odradio slavni i fantastični Igor Kordej. Jako živopisna naslovnica nagoveštava da strip nije namenjen mlađima od 18 godina zbog jako eksplicitnog s adržaja, što je naznačeno i na foliji u koju je strip upakovan.

Dedvud Dik je imao za zadatak da da život novoj Bonelijevoj etiketi “Audače” koja bi trebalo da predstavlja neku vrstu DC-ijevog Vertiga za Italijane.

Mini serijali i one shot priče koji izlaze i koji će izlaziti pod okriljem novog grba, trebalo bi da unesu dašak svežine u SBE i pruže sadržaj pre svega namenjen starijim čitaocima. Ozbiljniji scenariji, ozbiljnije teme i najveštiji crtači koje Italija ima. Iskakanje iz šablona kojih su se tako dugo i tvrdoglavo držali. A šta je bolje za predstavljane jedne novine, koja treba da postane korak u budućnost SBE-a, od jednog punokrvnog vesterna udešenog po novim standardima.

Mini serijal, koji je u Italiji završen, a na ovim prostorima tek započinje život, adaptacija je romana Džoa Lensdejla.

Glavni junak je begunac od vešala i metaka jer se samo čežnjivo zagledao u zadnjicu bele gazdarice. Vilford će postati Bufalo vojnik i promeniti ime u Dik. Svedočimo njegovim mukama koje koren imaju u boji kože – „crnoj poput šupka u noći bez mesečine“ uz veliki broj eksplicitnog sadržaja koji podrazumeva nasilje, seks i golotinju. Sve to prilično necenzurisano i prilično neobično kad se ima u vidu odakle dolazi strip.

Atmosfera je gotovo iščupana iz Tarantinovog Đanga, sam lik ima senzibilitet Ken Parkera dok se oko njega plete radnja viđena kod Teksa u nemalom broju epizoda. Ali, u tom pogledu očekivanja i ne treba da budu prevelika jer vestern kao žanr i ne nudi neki veliki prostor za originalnost. Tako da je ovaj zapravo strip namenjen ljubiteljima Divljeg zapada koji traže malo tame i realnosti u pričama o goničima stoke, pljačkašima banaka, šerifima i ratovima protiv Indijanaca.

Crtež je, sa druge strane lišen svih mana. Jednostavno je savršen za ovu krvavu vestern orgiju. Senke, seks, nasilje, prljavština. Mastantuono briljira i donosi ukus baruta, krvi, prašine i alkoholnih destilata.

Veseli četvrtak je napravio još jedan odličan potez udomljavajući Audače junaka u svoju trenutno najbolju ediciju. I potpisnik ovog teksta je definitivnog mišljenja da tim putem treba da nastave, da pored stripova na koje smo navikli, dobijemo i malo sveže Bonelijeve robe. Audače je pun naslova koje bih ja voleo da vidim kod nas. Ali pored toga, tu je i serijal o mladom Teksu i novi mini serijal o Zagoru koji počinje da izlazi u Italiji. Zlatna serija i njen koncept i se mogli iskoristiti i za novi život Dampira, Napoleona i Dragonera u izdanju Veseljaka. Samo što više stripova.

Za kraj, valja napomenuti da Dedvud Dika izdaje i hrvatski Libelus u luksuznijoj opremi i po deset puta većoj ceni od one Veselog četvrtka. Ipak, kvalitetu stripa se ne sudi po tvrdim koricama i ovaj format je savršen za Boneli i čini da priča bude pristupačna svima koji bi da u njoj uživaju.