U ediciji „Novi svet“ koja donosi najznačajnija i najzanimljivija ostvarenja američkih autora kao i autora koji su radili pod uticajem američkog stripa, „Čarobna knjiga“ je objavila, u tvrdom povezu i punom koloru, na impozantnih bezmalo 400 stranica, grafičku novelu „Zatamnjenje“ scenariste Eda Brubejkera (1966) i crtača Šona Filipsa (1965). Ovaj strip je izlazio u 12 mesečnih svezaka u periodu od 2014. do 2016. godine a u ovoj knjizi je reprodukovan kompletno uz dodatne ilustracije i odabrane članke-eseje koji se bave Holivudom pre i posle II svetskog rata, potvrđujući i dopunjujući tako osnovne linije stripa. Priča se, naime, dešava 1948. godine u Holivudu i prati nekolicinu likova manje ili više upletenih u smrt mlade filmske zvezde u usponu. Glavni junak mladi scenarista Čarli Pariš, koji vuče traume iz rata i ima niz tekućih problema (od preterivanja u piću, nedostatka inspiracije ali i strpljenja do muško-ženskih muka), uprkos mutnom sećanju na žurku, siguran je da Valerija Somers nije izvršila samoubistvo, kako glasi zvanično saopštenje njenog studija jer, navodno, nije mogla da podnese pritisak očekivanja i slave, već da je silovana i ubijena. Progonjen sumnjama pojačanim činjenicom da mu je Vanesa bila draga, ali svestan da nema nikakve dokaze i da sumnja u ljude od kojih mu zavisi posao, Čarli je neodlučan šta da preduzme. Njegov tajni kompanjom, alkoholičar Gil Mejson, scenarista na „crnoj listi“ kao simpatizer komunizma, reaguje mnogo, mnogo žustrije i neopreznije. U međuvremenu, filmski cirkus se nastavlja: studio ne želi da izgubi uloženi novac pa nalazi zamenu za nestalu zvezdu i nastavlja započeto snimanje uz prepravke scenarija koje se rade na licu mesta. Šef obezbeđenja studija, agresivni i cinični Fil Brodski sa svojim siledžijama brine se da više ne bude skandala pa podmićuje novinare, skriva „prljavi veš“ ostarelih šefova studija (o žurkama i orgijama sa maloletnim glumicama), odnosno pritiska aktuelne neposlušne glumce; istovremeno Fil vodi svoju istragu o onima koji znaju previše o smrti mlade glumice. U stalnoj igri mačke i miša između moćnog studija i usamljenog, gnevnog scenariste pobednik se zna bez obzira koliko se pojedinci trudili da otkriju istinu.
Brubejker koji je slavu stekao scenarijima za krimi stripove i stripove o superherojima ovog puta se odvažio da ispriča vrlo složenu priču o zločinu, bahatoj moći i neodoljivom sjaju filmskog sveta. U širokoj panorami industrije koja masama servira senzacije i snove, što filmadžijama donosi bogatstvo i osećaj da ne podležu nikakvim zakonima koji važe za „običan svet“, predstavljeni su svakovrsni karakteri, od ambicioznih starleta i glumica-početnica, pohlepnih i prevejanih filmskih agenata, svakojakog studijskog osoblja i nemilosrdnih „bezbednjaka“ do osvedočenih zvezda kakva je Klark Gejbl opčinjenim sopstvenom slavom, sjajnih scenarista kakav je pisac „tvrdo kuvanih“ krimića Dešijel Hamet i, na vrhu piramide, vlasnika studija izgubljenih u kalkulacijama troškova i zarada i uronjenih u sve vrste sladostrašća i perverzija. Svesna moći filmske magije, država preduzima mere da spreči infiltraciju komunističkih ideja pa agenti FBI tragaju za simpatizerima „crvenih“ i pretnjama i ucenama pokušavaju da izvuku priznanja ili dojave o potencijalno opasnim filmadžijama. Atmosfera u kojoj svako može da potkaže bilo koga, u kojoj postoje „crne liste“ nepoželjnih i u kojoj su svi, osim najslavnijih i najbogatijih, sumnjivi, pritiska čitavu industriju i mnoge tera u paranoju, alkoholizam ili ludilo. Brubejker uspeva da dočara šizofreniju opšteg nepoverenja i nesigurnosti koja se pokušava prekriti ludim žurkama i preterivanju u svim gresima; zbog toga je pojava novog, svežeg i nevinog lica atrakcija i svako se želi da se očeše o tu čistotu dok to lice ne postane isto kao i oni, frustrirano, histerično, samozadovoljno i zlurado. Sjajni filmski biznis otkriva svoju ni malo prijatnu, mračnu stranu koju pažljivo krije pred mnoštvom fanova i potrošača njihovih celuloidnih opsena.
Kompleksna priča zahtevala je od crtača ne samo istorijsko-faktografsku tačnost do najmanjeg detalja već, primarno, sposobnost da se prate mnogobrojne psihološke nijanse u ponašanju i mimici junaka odnosno sposobnost da se dočara dinamika kako u akcionim sekvencama tako i u napetim dijalozima. Filips se uspešno koristio svim iskustvima i trikovima „pokretnih slika“ kako bi ispunio zadatke koje mu zahtevni scenario postavlja odnosno kako bi nadogradio tekst i dodao mu ono što se izričito ne kaže.
U konačnom svođenju utisaka „Zatamnjenje“ Brubejkera i Filipsa se otkriva kao valjana i intrigantna grafička novela o naličju Holivudske filmske industrije u mračnom dobu represije i „progona veštica“ i po svojim ambicijama i dometima uveliko premašuje većinu proizvoda takozvanog korporacijskog stripa koji caruje u SAD.
Avanture Derdevila, još jedne žrtve misteriozne radioaktivnosti, stekle su popriličnu popularnost među dečacima koji su kupovali strip sveske.
Sedma knjiga „Kena Parkera“ spaja dve priče različitih ambicija ali uspešne realizacije što je još jedan dokaz da se radi o itekako valjanom „vesternu sa dušom.
Predstavljanje najuticajnijeg stvaraoca mangi ikada koga smatraju rodonačelnikom japanske škole stripa.
Hvala dobrim ljudima za preporuku Žibrine Odgode. Moram priznati da sam u početku bio pomalo rezervisam i pitao se kako će radnja funkcionisati s obzirom na okolnosti u kojima se
