Stripovi u plamenu

U istoriji devete umetnosti manje poznata epizoda je kampanja protiv stripa kao uzročnika delinkvencije kod mladih, vođena u sad nakon Drugog svetskog rata, kada su stripovi demonstrativno javno spaljivani. Prve lomače ove vrste u SAD počele su da gore 1948. godine – stripove su u vatru bacala deca pod nadzorom i prinudom roditelja, sveštenika I učitelja
Tokom Drugog svetskog rata, osim što su bili razbibriga za decu i omladinu kod kuće, stripovi su igrali važnu ulogu i u naporima SAD da razvijaju patriotizam kod svojih boraca u Evropi i Aziji. Ali, nakon okončanja rata 1945, situacija u kojoj se našao strip počela je da se menja. Rastuća paranoja od komunizma, porast maloletničke delinkvencije u SAD, kao i potreba nacije da se konsoliduje u novom idealu „američkog sna“, doveli su do toga da je sve veći broj roditelja, stručnjaka i zvaničnika smatrao da stripovi predstavljaju otrov za mlade senzibilne umove njihove dece. Ovu situaciju je obilno koristio dr Frederik Vertam, tada ugledan psihijatar, koji je poveo svojevrstan krstaški rat protiv strip umetnosti. Doktor Vertam je u to vreme naime tvrdio da je izvršio obimna istraživanja koja su uključivala hiljade dece sa problemima u ponašanju, od delinkvencije i psihijatrijskih bolesti do homoseksualnosti, i došao je do zaključka da su za sve devijantne oblike ponašanja u velikoj meri odgovorni – stripovi. Oštrica dr Vertama se naročito okomila na horor i krimi stripove, ali su bili pogođeni i svi ostali žanrovi, pa i superherojski. Vertam je objavljivao niz članaka sa ovom temom i stekao popriličan broj sledbenika, da bi 1954. godine izdao i knjigu Seduction of the innocent, svojevrsnu kompilaciju svih svojih istraživanja na ovu temu.

Na vrhuncu antistripovske kampanje organizovane su akcije javnog spaljivanja stripova. Prve strip-lomače u SAD počele su da gore već 1948. godine, u Spenseru u Zapadnoj Virdžiniji i Binghemptonu u državi Njujork. Stripove su na lomače bacala deca pod nadzorom i prinudom roditelja, sveštenika i učitelja, a novine o tome uredno izveštavale. Atmosfera netrpeljivosti prema stripu podgrevana je širom Sjedinjenih Država javnim nastupima dr Vertama, te se tako širio i fenomen lomača sa omiljenim crtanim junacima tadašnje dece. Makartijeve senatske komisije usmerene ka „crvenoj pretnji“ u atmosferi lova na veštice, uveliko su potpaljivale ovu hajku na popularnu kulturu. Cela industrija stripa polako je počela da se urušava.

Kulminacija se odigrala 21. aprila 1954, kada je senatska komisija na nišan uzela strip kulturu, i u kojoj je kao svedok učestvovao i dr Vertam sa sveže odštampanim primerkom svoje knjige. Na komisiji se ozbiljno razmatrao predlog da se strip u potpunosti zabrani, ali do toga ipak nije došlo. Umesto toga, stvar je prepuštena organizaciji pod nazivom The Association of Comics Magazines Publishers (ACMP), formiranoj 1. jula 1948. sa ciljem da se reguliše sadržaj stripova.