Predstavljamo – Aleksandar Petrikanović

Moje ime je Aleksandar Petrikanović, rođen sam 1993. godine u Boru. Od 2001. živim u Beogradu i tu sam završio“Školu za dizajn“, a trenutno pohađam drugu godinu na „FPU“ (Fakultet primenjenih umetnosti). Takođe sam godinama bio u radionici za strip i karikaturu DKC-a (Dečijeg kulturnog centra), koju predvodi Mileta (Mića) Miloradović. Do pre par godina je postojala i škola crtanja „Majdan“ koju je vodio Bojan M. Đukić. 

U detinjstvu sam obično imao pristup stripovima sa Diznijevim junacima. Ponekad bih naišao na nekog „Martina Misteriju“, mada sam više gledao slike nego što sam čitao. Tek sa 15 godina sam počeo da čitam „Dilan Doga“ i „Alan Forda“.

Počeo sam da se bavim stripom prvo samostalno (sa oko 11 godina), tek neku godinu kasnije sam počeo da učestvujem u konkursima posredstvom DKC-a. Uglavnom sam učestvovao na strip konkursima u SKC-u i DKC-u, ali sam se prošle godine oprobao i na konkursu koji je organizovao „Svet stripa“. Strip mi je približio sliku i tekst više nego bilo koji drugi medij tog tipa, zato i dalje više volim da čitam stripove nego knjige.

Za sada stripove radim sam (eventualno zajedno s još jednom osobom) i oni nemaju neki cilj sem da ispričaju priču koju sam zamislio. Naravno da bih voleo da i zarаdjujem od toga. Mada kada bih birao, radije bih se fokusirao na kratke stripove za dnevne novine ili neke časopise, nego na izradu grafičkih novela. Razlozi za to uglavnom leže u činjenici da većinu scenarija pišem sam i dosade mi relativno brzo (prebrzo ako se strip oduži) i takođe jer mogu više da se posvetim manjim formama.

Što se tiče uzora, to su češće sama dela nego umetnici koji su ih stvorili, zato nemam koga tačno da navedem. Ubedljivo najviše ideja dobijam od ljudi kojima sam okružen (skoro svi su umetnici). Jedina promena koju je internet uveo za mene je da ljudi mogu da čitaju moje stripove, a ne moram da idem u štampariju.

U minuloj godini nisam baš imao mnogo prilike da čitam stripove koji se mogu naći na našem tržištu. Najnovija epizoda „Blacksada“, „Torpedo“, i par dobrih „Dilan Dog“ epizoda su jedino do čega sam mogao da dođem.