Flaš Gordon i Džim iz džungle 1, 1934-1935

Aleks Rejmond (1900-1956) jedan je od retkih strip autora koji su uspeli da stvore više junaka po kojima će biti upamćeni. U Rejmondovom slučaju reč je o, čak, četiri heroja. Nakon godina učenja i šegrtovanja Rejmond je, za „King Fičers“ stvori „Flaša Gordona“ i „Džima iz džungle“ – oba stripa imala su premijeru 7. januara 1934. a dve nedelje kasnije, 22. januara, započele su avanture „Tajnog agenta X-9“, po scenariju proslavljenog pisca Dešijela Hemeta. Zbog nemogućnosti da ispuni sve obaveze, Rejmond je 1935. „napustio“ „Tajnog agenta X-9“ a nastavio rad na prva dva serijala u standardizovanom sistemu novinskih nedeljnih tabli. Ti stripovi su postali vrlo popularni; „Flaša Gordona“ je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina! Po povratku iz II svetskog rata Rejmond je ostao bez posla jer su njegove junake preuzeli drugi autori pa je morao da stvori novog junaka, ovog puta detektiva Ripa Kirbija, sa kojim se takođe vrlo brzo proslavio. Reč je, dakle, o izuzetno talentovanom i predanom stvaraocu koji, ako nije u strip uvodio nove teme, jeste umeo da se nametne njihovim domišljatim razvijanjem na koje će se nadovezivati sledeće generacije stvaralaca.

Flaš Gordon je jedna od ikona popularne kulture XX veka koja se iz stripa „uvukla“ u druge umetničke i zabavne forme (od filma i literatura do kompjuterskih igrica). Mada je početni impuls za njegovo stvaranje bio želja da se „parira“ suparničkim naučnofantastičnom stripovima „Bak Rodžers u 25. veku“ i „Brik Bradford“ (kao što je „Tajni agent X-9“ bio odgovor na „Dika Trejsija“ a „Džim iz džungle“ na „Tarzana“), Gordon je vrlo brzo, takoreći u prvim godinama svog izlaženja, krenuo do tada nepoznatim smerom koji je imenovan kao „barokna fantastika“ čemu je doprinela sama priča a još više njen vizuleni segment. Početak serijala primereno je senzacionalistički: prema Zemlji leti nepoznata planeta i sudar je neminovan! Naučnik Hans Zarkov gradi raketu iz koje namerava da ispali projektil da bi skrenuo putanju planeta. Zbog udara meteorita u njihov avion, mladi Flaš Gordon, diplomac Jejl univerziteta i svetski poznat igrač pola i ljupka Dejl Arden, padobranom sleću blizu rakete. Rastrojeni Zarkov prisiljava ih da polete sa njim. Kad se raketa primakne tajanstvenoj planeti, očigledno nastanjenoj, biva privučena gravitacijom, pada i razbija se. Flaš pokušava da spasi povređenu Dejl ali oboje bivaju zarobljeni. U daljim avanturama oni saznaju da planetom zvanom Mong vlada nemilosrdni imperator Ming koji će nameriti da ubije Gordona i oženi se sa Dejl. Ali njegova kći Aura zaljubljuje se u Gordona, spasava ga (i to više puta) i sprečava (više puta) da oslobodi suparnicu Dejl. Neprestano bežeći iz nevolja i upadajući u nove Gordon i Dejl, kojima će se pridružiti i Zarkov (jer nije poginuo u padu rakete), upoznaju egzotičnu planetu naseljenu čudovištima raznih oblika i svakojakim verzijama ljudskih bića, od ljudi lavova, ljudi sokolova, ljudi guštera, onih koji žive pod vodom, onih sa žutom kožom… Neki od njih su lojalni Mingu, drugi mu se protive, jedni su dobri, drugi zli, zavidni, koristoljubivi. Na emotivnom planu, pak, Dejl je neprestano ljubomorna i besna jer Flaša, ni krivog ni dužnog, spopadaju lepotice. Priča, dakle, nudi mnogo uzbudljive akcije i avanture, intrige, melodramske epizode, superiornu tehnologiju pomešanu sa srednjevekovnom i mitskim/praistorijskim čudovištima. Nepoznata planeta na kojoj je sve to moguće dodatni je „začin“, začudni element priče. Rečju, neodoljiva mešavana koja mami publiku.

Druga vrsta egzotike nudi se u doživljajima Džima iz džungle, iliti Džima Bredlija, lovca, trapera, istraživača koji za zoološke vrtove sakuplja divlje životinje i deli pravdu. Radnja je nominalno smeštena u malajsku džunglu ali to ne sprečava da kroz nju pored tigrova i pantera prolaze crni lavovi i gorile ili da domorodci budu previše crni; svi oni neprestano vrebaju i napadaju Džima a ovaj se brani u čemu mu pomažu sluga Kolu, divlji dečko iz džungle Zobu, sa njegovim crnim panterom Nitom (na tragu Kiplingove „Knjige o džungli“) kao i drugi prijatelji. Džim se bori sa raznim krijumčarima, kriminalcima, prevarantima a pre svih sa svojim arhineprijatelom Tajger Pitersom koji, opet, ima ćerku koja je slaba na Džima. Tu je još i tajanstvena dolina u ugašenom vulkanu kojom vlada moćni, surovi vladar, pa zasede, podlosti i prevare, upadanja u klopke i spektakularnih bekstava… Rečju, beskrajne avanture!

Specifičnost izdanja „Čarobne knjige“ je rekonstrukcija originalnog prezentovanja ovih stripova. Naime, oni su štampani na jednoj stranici, u koloru, i to sa tri kaiša „Džima iz džungle“ na vrhu strane i četiri kaiša „Flaša Gordona“ ispod. Ovakva „forma“ je „tražila“ samo male slike koje su, često, pretrpane detaljima, i nametala obavezu da intriga poslednje sličice „tera“ čitaoce da potraže sledeći nastavak. Rejmond je razvijao crtež i u tim skučenim prostorima ali je prelomni trenutak došao kada su novine promenile format pa je jedan strip zauzimao čitavu stranu (što je već forma strip table) i dozvolio crtaču da se razmaše. Mada su se stvari brzo vratile na staro pomak je napravljen pa stripovi nadalje drugačije „dišu“ („Džim…“ se pojavljuje u dva a „Flaš…“ u tri krupnija kaiša uz poneku veću sliku). Modernim čitaocima biće zanimljivi i dodaci – crteži figura strip junaka (žena i muškaraca) sa nekoliko odevnih predmeta koji su se mogli isecati i prikačiti na heroje. Intrigantna je i priča o Donu Muru i njegovoj ulozi u stvaranju „Džima…“ i „Flaša…“. Pošto direktnih dokaza nema a svedočenja su kontradiktorna, nije jasno da li je Mur samo pomagao Rejmondu u stvaranju scenarija (kako bi se izbegle ljutite reakcije čitalaca o previše nasilja u „Flašu…“) ili su priče potpuno/pretežno Murovo delo. Ova dilema podelila je strip istoričare.

Knjiga „Flaš Gordon i Džim iz Džungle 1“ najavljuje serijal u šest tomova koji će sabrati Rejmondov rad na ovim serijalima inače već upisanim u nesporne klasike devete umetnosti.