Novi, dvadeset treći, broj Zlatne serije je u prodaji. Nudi priču Ostrvo demona Bozelija i Laurentija, u Italiji objavljenu u Almanah ediciji, a iz redakcije Veselog četvrtka su odlučili da je upare sa jednom od prvih Zagorovih priča – Leteći manijak, čiji je kompletan autor Galeano Feri. Naravno, kao i uvek do sada, Veseli četvrtak je ponudio čitaocima da biraju između originalne korice, koju je u ovom slučaju odradio Feri, i naslovnice potpisane od strane domaćeg autora koja je za ovu Zagorovu avanturu isplivala ispod ruku Mirka Čolaka.
Kada se ove dve naslovnice stave jedna do druge, nailazi se na ogroman kontrast u stilu i kvalitetu. Feri je predstavio ovu priču svojim prepoznatljivim stilom kojim kao da kida kadar iz stripa i stavlja ga na naslovnicu. Očigledno da nije bio inspirisan pored toga što je standardno brzoplet. Sa druge strane Čolak je napravio pravi filmski poster, fenomenalno hvatajući Zagora u letu. Munjom i mračnim nebom stvara pomalo jezivu atmosferu, a jedino što bih mogao da mu zamerim je pomalo bezizražajno Zagorovo lice.
Ostrvo demona je na italijanske kioske stiglo 2000. godine. Bozeli u ovoj, almanah priči podseća na neke epizode koje su obeležile njegovu eru na junaku Darkvuda i dovodi za isti sto u krčmi dva prekaljena morska vuka kapetana Fišlega i kolegu mu Poštenog Džoa. Njih dvojica će evocirati uspomene na svog neobičnog prijatelja, a stari Fišleg će uz koji vrč piva ispričati jednu od pustolovina sa Zagorom.
Prisetiće se kapetan Golden Bejbi jednog lova na kitove tokom kog je sa svojom posadom i gostima naleteo na mitsko ostrvo za koje se veruje da ga nastanjuju demoni. Hrabri momci i jedna devojka, vođeni Zagorom i Fišlegom se iskrcavaju hranjeni radoznalošću rođenom u mitovima iz brodske biblioteke. Na ostrvu će ih sačekati jedno staro rivalstvo, pohlepa i opasnost koja vreba u noći.
Bozeli nije previše pribegavao originalnosti prilikom stvaranja Ostrva demona. Upotrebio je dosta elemenata već viđenih u Nestalom istraživaču i samo izmenio pozornicu i kulise. Ipak, priča je zanimljiva i zabavna za čitanje sve do pred sam kraj koji je pisac zbrzao i čini se nabacao na papir prve stvari koje su mu pale na pamet bez da mnogo razmisli o njima. Očigledno je jedino vodio računa da Zagor izvede dovoljan broj vratolomija.
Laurenti je ovde bio na svom vrhuncu. Dinamika njegovog crteža me je oduvek privlačila, a ovde je bio dobar i sa teksturom i za njega problematičnim izrazima lica. Atmosfera pomorske, robinzonske avanture je lepo pogođena i mislim da je Laurenti ovde pružio jedan od najboljih radova.
Drugi deo sveske zauzima Leteći manijak, kompletno Ferijeva priča iz 1961. godine. U redakciji Veselog četvrtka su se odlučili na zanimljivu kombinaciju prikazujući Zagora u dva trenutka koje razdvaja 39 godina. U isto vreme, na ovaj način najavljuju Buratinijevo vaskrasavanje (potpuno nepotrebno) letećeg Zagorovog neprijatelja koje bi narednih meseci trebalo da se odigra na stranama redovne serije.
Feri u svojoj luckastoj priči kombinuje Zagora sa Tarzanom u isto vreme želeći da mu stvori kostimiranog protivnika u stilu američkih superherojskih stripova. Sve u ovoj priči je preterano naivno i nelogično, ali vredi ispratiti svaku stranicu zbog Ferijevog crteža.U tim ranim epizodama, Zagorov vizuelni otac još uvek nije izgradio sti po kome će ga prepoznavati generacije već je naginjao ka Aleksu Rejmondu i nešto čistijim linijama. Potpisnik ovih redova može samo da žali što pokojni maestro nije nastavio sa negom ovakve klasike.
Za potrebe teksta korišćeni su kadrovi iz stripa.
Almanacco dell’Avventura 2001 – Zagor: L’Isola dei Demoni – Zlatna Serija #23 Ostrvo demona, Leteći manijak
Copyright @ Sergio Bonelli Editore
Scenario: Mauro Bozeli
Crtež: Mauro Laurenti
Autor epizode “Leteći manijak” – Galijeno Feri
Izdavačka kuća “Modesty stripovi” znana je domaćim stripoljupcima po kvalitetnim stripovima iz novije svetske produkcije te po pažnji koju posvećuje domaćem stripu.
Hansi, The girl who loved the swastikaAl Hartley, Spire Christian comics 1976. Propagandna književnost, pa i kinematografija od 20. veka, su od vajkada bili pogodan mamac za široke narodne mase
Mikele Rek, poznatiji pod pseudonimom Zerokalkare, već nekoliko godina okuplja pažnju javnosti, posebno u Italiji, svojim inovativnim pristupom devetoj umetnosti.
Prat je Korta smestio u egzotične prostore širokih mora, ostrva i džungli kojima vladaju surova realnost i zavodljiva mitologija.
