Pametni detektiv sa naočarima – Rip Kirbi, tom prvi

U strip istoriji nema mnogo autora koji su uspeli da stvore više različitih junaka koje je publika zavolela. Aleks Rejmond (1900-1956) uspeo je u tome, čak, četiri puta! Nakon godina učenja i šegrtovanja Rejmond je, za „King Fičers“ stvori „Flaša Gordona“ i „Džima iz džungle“ – oba stripa imala su premijeru 7. januara 1934. a dve nedelje kasnije, 22. januara, započele su avanture „Tajnog agenta X-9“ koga je Rejmond crtao po scenariju proslavljenog pisca Dešijela Hemeta. Zbog nemogućnosti da ispuni svoje obaveze Rejmond je 1935. napustio rad na „Tajnom agentu X-9“ ali je, us pomoć asistenata, nastavio rad na prva dva serijala u standardizovanom sistemu novinskih dnevnih kaiševa i nedeljnih tabli. Gordon je postao toliko popularan da ga je, u jednom periodu, objavljivalo 150 novina. Godine 1944. Rejmond se prijavio za službu u mornarici iz koje je izašao posle nepune dve godine i suočio se sa situacijom da – nema posla jer je izdavač za njegove serijale angažovao druge crtače. Rejmond je morao da smisli novog junaka a kako je rat od njega stvorio realistu (umesto ranijeg fantaste) njegov izbor je bio kriminalistički strip u kome je glavna ličnost privatni detektiv posebnog kova. U tom su periodu krimićima vladali „tvrdokuvani“ detektivi stvoreni deceniju ranije u delima Hemeta, Čendlera i brojnih drugih pisaca; oni su nasledili i potisnuli prefinjene detektive ranijeg perioda. Rejmond, međutim, nije želeo puku divlju avanturu i akciju već da se „spusti na zemlju“. Otuda je čitava postavka stripa i njegovih aktera, kao i manir crtanja morao biti drugačiji, nov a, opet, prihvatljiv širokoj publici. „Rip Kirbi“ je uspeo da se dopadne čitaocima ali i da postane strip klasik. Rejmond ga je, u saradnju sa scenaristom Vordom Grinom, stvarao od 1945. (prva epizoda počela je da izlazi 04. marta 1946.g.) do svoje pogibije u saobraćajnoj nesreći 1956.g.

REČ KRITIKE

Rip Kirbi je ratni veteran, atleta, naučnik, pisac i detektiv amater, momak finih manira ali i jakih pesnica, elegantno se oblači, puši lulu i nosi naočare (na slomljenom nosu). Živi sam mada ima stalnu devojku, manekenku Hani Dorijan, plavušu koja ume da bude opasno ljubomorna jer lepotice neprestano saleću njenog dragog. Kirbijev batler, Dezmond, bivši obijač sefova pouzdana je pomoć u akcijama ali ne uvek i kao savetodavac. Vreme dešavanja priča je sadašnje, mesto veliki američki grad (najverovatnije Njujork). Kirbi uglavnom ne traži slučajeve već oni njega – tako u prvoj avanturi manekenka biva ubijena pred vratima njegovog stana – ali ih savesno i strpljivo rešava, koristeći se kako logičkim zaključivanjem tako i brzim refleksima i preciznim pucnjima. Zločini se dešavaju u višim slojevima društva, na univezitetu, u svetu mode i filma što Rejmondu daje priliku da crta puno lepih žena i luksuznih enterijera. U prvih 7 epizoda, koje čine ovu knjigu, priča o Kirbiju se razvija i teče iz jedne u drugu avanturu. Hani dobija suparnicu, crnokosu Pagan Li, kojoj Kirbi pomaže da se izvuče iz zagrljaja kriminala, izađe na pravi put i postane filmska zvezda. Kriminalac Mengler, begunac iz Alkatraza, iako je poražen, nije rekao svoju poslednju reč. Kirbi uspeva da spase svet od fatalnog biološkog oružja ali i da otkrije, pored klasičkih kriminalnih radnji, mračne rabote trgovine bebama. On sve vreme pokušava da uveri Hani u svoju ljubav ali u tome ima promenljiv uspeh.

Rejmond insistira na realističnom, detaljnom crtežu i promišljenom senčenju koje je prilagođeno crno-beloj novinskoj štampi (Rejmond je odbio da radi nedeljne, kolorisane table). Montaža i kadriranje su u funkciji podizanja tenzije i dočaravanja brzine akcije. Filmski foto realizam promovisan u „Ripu Kirbiju“ i promišljene, savremene priče vrlo brzo su prihvatili mnogi autori/crtači pa je ovaj uspešni serijal postavio i nove standarde u strip umetnosti.

(„Dnevnik“, 2015)