U ime osvete za stradanje obespravljenih – V kao Vendeta

U nekolikim protestnim okupljanjima širom Zapadnog sveta u poslednjoj deceniji lako je bilo zapaziti brojne demonstrante koji su nosili masku belog, nasmejanog lica, narumenjenih obraza, sa musketarskim brčićima i bradicom, pokriveno visokim šeširom. Prepoznatljiva maska ima vrlo jasno značenje: aktivni otpor represivnim režimima a napravljena je po uzoru iz grafičke novele “V kao Vendeta” odnosno celovečernjeg filma iz 2005. godine. “V kao Vendeta” je najpre, od septembra 1988. do maja 1989. godine, objavljena kao mini serija u izdanju “DC Comics”-a u 10 svezaka; nakon sjajnog prijema kod publike i kritike strip je doživeo nekoliko novih izdanja od kojih su dva, “30th Anniversary Deluxe Edition” i “Absolute Edition”, poslužila kao osnov za novoizašlo izdanje “Čarobne knjige” pod oznakom “Special DC Gold”, velikog formata i luksuzne opreme, na 400 strana, koje je obogaćeno „dodatnim stranicama stripa i ilustracijama umetnutim u tok priče, i sa znatno podrobnijim pratećim sadržajem“.

Za literarni predložak stripa zaslušan je Alan Mur (1953), izuzetno egzotična ličnost (on je okultista, ceremonijalni mag i propagator anarhističkih načela) i jedan od najvećih inovatora “priča u slikama” – barem onog kompanijskog segmenta – druge polovina XX veka. Iza njega stoje remek-dela kakva su “Saga o stvorenju iz močvare”, “Nadzirači”, “Iz pakla”, “Liga izuzetnih džentlmena”, “Prometej”, “Neonomikon”. “V kao Vendeta” unekoliko odskače od njegovih prepoznatljivih interesovanja koja se kreću u rasponu od revitalizovanja starih super-junaka, preko rekombinovanja istorijskih činjenica (stvarni i literarnih) do omaža opusima literarnih veličina (Lavkrafta). U ovom slučaju reč je, barem na prvi pogled, o klasičnoj antiutopiji (utemeljenoj na iskustvima naučnofantastičnog žanra; Mur kao uzore pominje Orvela, Hakslija, Bredberija, Tomasa Diša, Harlana Elisona). Pozornica dešavanja je Britanija koja je preživela atomski rat iz 1988.g. zahvaljujući činjenici da su laburisti od Amerikanaca izdejstvovali da povuku sve nuklearne rakete sa teritorije Britanije pa Britanije nije bombardovana ali nije izbegla globalne posledica rata. Posledice rata su vidljive i 1997. g. (kada strip “kreće”) kako u racionalizaciji životnih namirnica tako i u funkcionisaju fašističke diktature jedne partije koja kontroliše stanovništvo moćnom policijskom mašinerijom (uz pomoć crkvenih moćnika), kreira javno mnjenje odnosno medijskom propagandom – koja podrazumeva i parole kakva je “Snaga kroz čistoći. Čistoća kroz veru” i sveprisutni pozdrav “Britanija istrajava” – drži svoje podanike u zabludama. Oni koji nisu po volji režima (crnci, homoseksualci, intelektualci) nestaju u koncentracionim logorima u kojima se vrše svakovrsni eksperimenti “in vivo”. Opstanak i napredovanje u službi moguće je samo ako postoji bezuslovna pokornost jedinke. Priča počinje kad mlada devojka Ivi, želeći da sebi obezbedi hranu i novac za najnužnije potrebe, odluči da počne da se bavi prostitucijom i nespretno pokuša da nađe mušteriju za koga se ispostavi da je policajac Odeljenja za poroke koji ima pravo da sa njom radi šta hoće, čak i da je ubije. Tu tragediju sprečava tajanstveni pomagač sa belom maskom, visokim šeširom, ogrnut dugim plaštom. Tajanstveni V odvodi Ivi u svoje sklonište prepuno umetničkih slika, knjiga i ploča. V nastavlja svoju usamljeničku borbu protiv sistema pojedinačnim egzekucijama odnosno rušenjem simbola državne moći (parlamenta, što nije uspelo Gaju Foksu 1605.g, statue pravde). Sve potrage za “šifrom V” ostaju bez rezultata mada policija saznaje da je on jedan od logoraša nad kojim su vršena tortura što je ostavilo traga na njegovoj ličnosti, odnosno njegovoj normalnosti. Akcije koje preduzima V dovešće do masovnih nereda i pada jedne garniture moćnika. Ipak, V će glavom platiti svoju pobedu mada će ga, kao simbola neuništivosti otpora, naslediti dostojni zamenik.

“V kao Vendeta” kombinacija je nekoliko znanih žanrovskih obrazaca (totalitarna država, inertne mase, partijski aparatčici, otpor sistemu) nadograđenih živopisnim detaljima (V rado citira Šekspira i druge pesnike) kao i atipičnim rešenjima (iako se bori za pravednu stvar V ima mračnu stranu ličnosti koja je u stanju da muči Ivi). Provokativna početna postavka o fašizaciji Britanije, razvijena je u raskrinkavanje svih totalitarnih režima u kojima su na ključnim položajima ljudi minornih intelektualnih kapaciteta, konformisti skloni zaverama i podmetanjima da bi se peli na lestvicama moći (što je, očito, univerzalni princip za sve organizacije koje raspolažu bilo kakvom vlašću). U tako pogubnom okruženju otvoreno je pitanje da li je destruktivna snaga usamljenog osvetnika, kakav je V, dovoljna za obaranje sistema. Da bi postigao katarzu Mur namerno preuveličava snagu pojedinca dajući mu bezmalo super moći i tako ga izdiže na nivo ideala. Otuda i sam naslov stripa: umesto znanog V kao Viktorija-Pobeda (Čerčilovog pozdrava u II svetskom ratu) sada postoji V kao osveta za poniženje i uništeno ljudsko dostojastvo.

Crtež Dejvida Lojda (1959) koji “liči” na stare crno-bele fotografije koje su (ne)uspešno obojene, sa zadebljanim linijama i bez senki (kjaroskuro) daje čitavom dešavanju patinu prošlih vremena u kojima su mnoge pojedinosti trajno izgubljene u slojevima prašine.

Grafička novela “V kao Vendeta” stekla je kultni status koji traje već tri decenije i, sva je prilika, nastaviće da traje i u vremenima koja dolaze jer se igre državne moći i nemoći masa nastavljaju. Mur je u mnogočemu prepoznao “lik stvari koje će doći” i razotkrio ih u ovom delu na pouku svim znatiželjnim čitaocima.

(“Dnevnik”, 2019.)