"Grafička zavera" broj 5

Pogodaka: 683


svet stripa mali logo

Ilijada

CRTEŽ KAO TALOG SVETA 


ilijabakic

Ilija Bakić

       "Grafička zavera" broj 5; izdavač: REX, Beograd 2002.

          Da li zaista znamo šta jeste (nije) strip? Koje su njegove vizuelne i narativne odrednice, kako funkcionišu, u kakvom su međuodnosu? Ima li ovaj medij granice? - ovo su samo neka od pitanja koja svaki autor i teoretičar 9. umetnosti treba da postavi sebi u suočenju sa pričama u slikama, ukoliko želi da ima izgrađen a ne samo instinktivan odnos prema mediju. Na žalost, nimalo je (ili premalo) domaćih teorijskih sagledavanja ove materije. Zoran Penevski, pionirski uporno pokušava da sistematizuje znanja o stripu a zatim ih potkrepi primerima iz domaće produkcije, a sve u okviru projekta "Grafička zavera" koji je stigao do pete sveske. Pre nego se na 100 strana, od kojih je 60 u koloru, predstave čak 24 autora, Penevski u sažetom uvodu piše o "likovnom poretku stripa" kao primenjenoj strategiji jednog načina gledanja, tehnici koja ne traži poređenje sa fizičkim objektima nego zahteva analitičko ukrštanje sa egzistirajućim modusima viđenja. Likovnost jeste podvostručenje, s jedne strane je odraz sveta koji nas uči posmatranju i upotrebi oka a s druge predstavlja izraz jednog režima očitovanja realija i upotrebe znakova; prostor likovnog koji je, između ostalog i "crtež kao talog sveta", sužava se u objektiv stila i postaje usmerena, koherentna deformacija okruženja. Likovni poredak stvara i određene komponente pripovedanja, te je i protokol čitanja stripa i narativna proteza. Stripovi koji slede svojevrsno su objašnjenje rečenog.

          Nekoliko autora pojavljuje se više puta; Ivica Stefanović predstavlja se strip fantazmagorijama o Morelli odnosno o zelenom srcu te radom koji je dobio prvu nagradu na konkursu "Muškarac, žena, grad" raspisanom povodom beogradskog gostovanja Enki Bilala. Drugonagrađeni na konkursu je Milan Pavlović iliti Mr. Stocca čiji junak se priseća (u boji) kako je, kao klinac, , sve dok mu nisu nikli brkovi, eliminisao insekte stavljanjem u frižider. Saša Mihajlović je zaslužio treću nagradu na konkursu a sa Wostokom je stvorio novu avanturu Popoška i Cveća koji i dalje traže tatu. Junak Vladimira Božidarevića zna da je život kurva ali je, za utehu, barem laka dama Lusi fer. Bojan Redžić otkriva kako nevaljali strip crtači namerno pospešuju potrošnju droge na radost proizvođača iz Kolumbije. "Ljubavna priča" Zvonka Jaćimovskog tvrdim kjaroskuro crtežom prati tvrdog momka koji posećuje bivšu draganu i biva razočaran. "Tvrdi svet" - ali ovdašnji - nalazimo u novom segmentu Kizinog serijala "Još jedan ludi pandur" sa pripadajućim tatinim sinom siledžijom a povučenim dečakom koji čita kultnog Harmsa čiju će priču "Starice koje ispadaju" ilustrovati Vladan Nikolić. Miodrag Miško Petrović u svim situacijama, od rođenja pa do groba, otkriva ponavljanje famoznih reči "bla... bla... truć" a Zograf prepoznaje "sitnice koje život znače" u svom sumornom Pančevo koje se ne menja. Milica Nenadić izuzetnim crno-belim crtežima profiliše grad a Slobodan Miladinov ilustruje pesmu iz zbirke "Medvjed i ostale pesme posle ručka". Junak Tihomira Čelanovića je otac kome sin postavlja nezgodno pitanje (šta je polucija?) a mrgodni preci ne dozvoljavaju mu da se izvuče na lak način. Balada o najvećoj avanturi svih vremena, u izvođenju Dobroslava Boba Živkovića, završava se vrlo brzo jer Najvećeg junaka - zgazi div. "Ofelijini paraziti", miš i sova, i dalje se bore za hranu na kaiševima koje crta Pavlić a piše Miladinov. Dogodovština vilenjaka i cveća rad je Penevskog (tekst) i Zdravkovića (crtež). Lažna 3D tehnika Darka Grkinića iscrtava avanturu ptice Goo s Moebiusovskim "šmekom". Aleksa Gajić akvarelima prati poslednju misao japanskog kamikaze koji nije izvršio zadatak. Igrarija Rastka Ćirića "objašnjava" kako je Van Gog otkrio stereo vid (od zeleno-crvenih fleka). Mistično-poetski "Prelaz" bogat senkama i čudovišnim bićima uradili su Goran Josić (crtež) i Z. Penevski (tekst). Posle sna u nebitnom gradu Nemanje Stefanovića na redu je "Junky dog" foto-montaža Ivane Tabaković a zatim dolaze žene (na početku jedna, pa dve-tri) pored kojih pogledaš oko sebe i odeš, barem tako radi junak Nenada Lazića. Finale pripada kolažu Ivana Grubanova koji nudi i svoje opservacije o strip mediju kao viđenje "iz prve ruke" umetnosti koja se, i na ovim našim prostorima, širi i značenjski produbljuje a u čemu "Grafička zavera" ima zapaženu ulogu.


svet stripa mali logo

Ilijada


Ilija Bakić

          Ilija Bakić, rođen 1960. u Vršcu, je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Srpskog književnog društva. Po zanimanju diplomirani pravnik, objavio je više knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije: Resurekciona seča početnog položaja (1993), Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora – artefakt 1 (1995), Želite li da besplatno letite? – vizuelna poezija sa Zvonkom Sarićem (1997), Koren ključa, naličje ravnodnevice (1999), Filmovi (2008), Prenatalni život (1997), Novi Vavilon (1998), Dole, u Zoni – internet izdanje (2000), Jesen Skupljača (2007), Nastaviće se... (2008). Zastupljen je u antologijama srpske i jugoslovenske fantastike – Tamni vilajet 2, 3 i 4 (1992), (1993), (1996), Nova srpska fantastika (1994) i Fantastična reč (1997). 
Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji i urednik bloga Ilijada.

 © Svet stripa

Prijavite se i ostavite komentar.
Hvala.