Tragovi u plavoj ilovači

Pogodaka: 715


svet stripa mali logo

Ilijada


POČETAK ČITANJA TRAGOVA


ilijabakic

Ilija Bakić

„Tragovi u plavoj ilovači“ strip-zborniik, Branislav Miltojević, izdavač DOM, Niš, biblioteka Kiklop No 1, 1994.

        Američki andergraund strip poznat je domaćoj kulturnoj javnosti prevashodno po pričama koje su kasnile bar deceniju u odnosu na događaje na ’licu mesta’, pričama koje su najčešće bile krajnje nepouzdane i pristrasne. Nedostatak kako stripova tako i ozbiljnijih radova o ovom strip-prevratu rezultat je što prvobitne ideološke ostrašćenosti ovdašnjih ’kulturnih pregalaca’ (koji su mogli da tolerišu Paju Patka, Miki Mausa ili Flaša Gordona ali su andergraund bezuslovno trpali u okvire za socijalizma prezrenja dostojne parole „seks, droga i rok’n’rol“ dekadentne zapasne omladine od koje je trebalo štititi male pionire), što zatvorenosti naših strip znalaca za sve stripove koji su se pojavili posle vremena kada su oni bili deca, čime su, u okruženju koje je već bilo a priori negativno raspoloženo prema stripu, činili međveđu uslugu 9. umetnosti jer se barem od teoretičara očekuje otvorenost i pokušaj objaktivnog sagledavanja svih strip pravaca, bez obzira na ličnu sklonost.

          Ipak, poslednje 2-3 godine andergraund strip sve se otvorenije pojavljuje na našim kulturnim prostorima zahvaljujući entuzijazmu pojedinih izdavača i autora koji formiraju posebnu strip scenu, odnosno tolerantnosti mladih ljudi koji su prvenstveno okrenuti klasičnijem stripu (ali uglavnom ne podmeću nogu radu onih iz podzemlja). Posle pojave edicije „Klasici andergraund stripa“ (izdavač„Šund d.d.“), koja je tek zagrebala po korpusu ovakvog stripa, te nekoliko izdanja kojima se promoviše domaći andergraund strip (Patagonija, Krpelj, Gradina-Trip), konačno je objavljena i prva knjiga-zbornik eseja koja se seriozno bavi fenomenom andergraund stripa iz zlatnog perioda 1965-1973.g. Priređivač ove knjige Branislav Miltojević, vrsni poznavalac ove oblasti i autor nekoliko teorijskih članka o poetici andergraud stripa koje je objavio u brojnim časopisima, kaže: „Poput slikarstva (apstraktni eksperesionizam, enformel, pop-art) filma (njujorški podzemni film), književnosti (Kerouak, Vats, Ginzberg), i strip se posle rata našao u medijskom vrtlogu. Poznati i anonimni crtači dali su više ili manje originalni doprinos američkom modernizmu koji je poštovao narativnu tradiciju ali su na planu unutrašnjeg izraza tragali za drugačijim senzibilitetom. Te i takve alternativne strip tokove pokušava da proprati i ovaj zbornik, koji je zamišljen kao jedan od mogućih izbora, uvoda u američki ’moderni’ strip, pre svega u relevantna andergraund izdanja čiji zlatni period traje od sredine 1960-tih do 1973. Možda zbog toga pojedini tekstovi deluju ’bajato’ ali oni su vremenski distancirani i predstavlaju neku vrstu „guida“, posleratnog američkog strip vodiča. Druga knjiga koju pripremam baviće se stanjem u američkom andergraund stvaralaštvu počev od 1975. do današnjih dana.“

          Zbornik otvara odlomak iz eseja „Apstraktni senzacionalizma“ J. Noberman-a, svojevrsni omaž Česteru Guldu i njegovom surovom junaku Diku Trejsiju, sagledanom u kontekstu tzv„primitivizma“ fotoreportera Weegee-a i filmskog režisera S. Fuller-a poznatih po svojoj estetiti šoka, sirove senzacije (Weegee je radio za tabloide i hvalio se da je snimio 5000 leševa), vulgarnoj stilizaciji, cinizmu i zajedljivom humoru. Zatim slede 4 eseja Les Daniels-a preuzeta iz knjige „Comix – A Historiy of Comic Book in America“, koji prate i promišljaju događanja na američkoj posleratnoj strip sceni od početka „Educational Comics“-a, popularnog „E.C.“-a, kao bezazlenog produkta koji se oslanja na ilustrovanje biblijskih i istorijskih priča. „E.C.“ će vremenom prerasti u „Entertaiment Comics“ i postati nosilac trenda koji visoko svesno i kvalitetno ispituje granice medija. Šokantne horor serije „Tales from the Crypt“, „The Valut of Horror“ i „The Haunt od Fear“, otkačeni SF stripovi„Weird Science“, „Two Fisted Tales“ iz ranih 1950-tih, uzdigli su strip iz bezazlene razbibrige u umetnički relevantnu i intrigirajuću tvorevinu. „E.C.“ revolucija kulminirala je pojavom parodijskog i satiričnog strip izdanja „MAD“ iz 1952.g. koji okuplja galeriju briljantnih autora kakvi su  H. Kurtzman, W. Elder, W. Wood i dr.

          Međutim, 1954.g. sav polet nove 9. umetnosti srušen je i stripovi su svrstani u proizvode koji štete mladeži. Daniels navodi 3 pokretača sloma kvalitetnog stripa. Prvi je knjiga  F. Werthama-a„Zavođenje nevinih“ koja se okomila na stripove kao mentalne zagađivače omladine što je uzburkalo malograđane i establišment (u čemu je nemalu ulogu imao senator J. McCarthy, lovac na komunističke veštice). Da bi nekako preživela, strip industrija je osnovala Comic Code Authority, organ koji cenzuriše i odobrava stripove koji će se prodavati i tako sama stvorila drugi činilac svoje degradacije. Treći činilac sloma novog stripa su –američke majke. Pošto nisu uspele da se izbore za prohibiciju one su rešile da zaštite svoju decu bojkotom prodavaca štampe. Rezultat ove kamapanje bio je slom brojnih strip kompanija i sterilisanje stripa, povratak šablonima američke kulture. Trebaće gotovo 10 godina, uz mnoge teškoće („MAD“ prestaje da objavljuje samo stripove, brojni projekti kao „Help!“ propadaju), da bi se strip vratio na kvalitet približan onom pre 1954.g. Za to vremene centar strip avangarde postaće andergraund stripovi ili, tačnije, novi andergraund stripovi jer Daniels razlikuje 3 grupe ovih stripova,

          Prvu grupu andergraud stripova čine „eight pagers“-i (publikacije od 8 strana) znani i kao „Tiaujana Bibles“ (Tiaujanske Biblije) nazvane tako po meskičkom gradu u koji su 1920-tih odlazili Amerikanci radi snabdevanja porno literaturom. Stripovi su bili grubo štampani ali su imali svoju publiku posebno jer su često ismevali i javne ličnosti (npr. Džona Dilingera) ili mitove američkom stila života.

          Druga grupa andergraund stripova su uvrnuti („kinky“) stripovi iz 1940-tih koji se bave svakojakim oblicima sado-mazohističkog ponašanja.

          Treće grupa tzv novi andergraund stripovi, za razliku od svojih nepoznatih i nepriznatih rođaka, izvršili su ogroman uticaj na celokupni kulturni milje u kome su nastali ali ga i stvorili. O novom andergraund stripu B. Miltojević kaže: „Eksplozivni dinamizam nove andegraund strip poetike rušilački je kršio sve važeće konvencije, tabue, etiku i moral malograđanskog pogleda na svet. Sredinom 60-tih galerijski i muzejski prostori postali su dekadentni i zatvoreni a oficijelni slikari izolovani u povlašćena elitistička geta. Mladi, slobodoumni stvaraoci na početku umetničkih karijera suočavaju se sa nepremostivim teškoćama pravovaljane promocije pa svoja kreativna utočišta nalaze u mas-medijima: TV-u, novinama, radiju i stripu. Većina crtača sa urednim akademskim diplomama ostala je verna andergraund stripu. Nimalo bezazleno ne zvuče reči Fulberta Strendža da birajući između šokantnog „simplifikovanog“ boring-arta Trove i Stella i stripa „Malo siroče Annie“ Clay Wilson s punom odgovornošću se opredeljuje za ovo drugo – za andergraund „subway“ putešestvija.

         Novi andergraund strip pojavio se oko 1965.g. na plimi opštijih promena u američkoj kulturi. Prvi list koji je otvorio vrata ovim stripovima bio je „East Village Other“ 1965.g. Već sledeće godine pet listova koji su objavljivali andergraund striposnovalo je „Underground Press Syndicate“ kao organizaciju koja je okupljala autore i obezbeđivala distribuciju njihovih radova. Zajednički interesi svih njih bili su: suprotstavljanje ratu u Vijetnamu, suprotstavljanje zabrani narkotika, podrška ugnjetenim manjinama, zahtevi za seksualnim slobodama i oslobođenju žena te generalno nepoverenje prema državi i akademskim institucijama, što čitav pokret svrstava i u okvire Nove američke levice. Andergraund strip se pojavljuje kao veoma razuđen pokret, kako po autorima koji se u njemu pojavljuju (od kultnih ličnosti kakve su R. Crumb i G. Shelton, preko vrsnih stilista Linch, Rodrigues, Grifin, Moscoso, Wilson i dr, do pukih amatera) i tema kojima se oni bave, odnosno izdanjima u kojima se ovakvi radovi pojavljuju, što predstavlja izuzenu teškoću za sistematizaciju i klasifikaciju čitovog događanja.

          „Razvoj novog andergraund stripa u SAD možemo pratiti i sistematizovani na nekoliko načina“, piše B. Miltojević, „Jedan  od mogućih sledio bi glavna poglavlja Seks, Droga i Nasilje, knjige M. J. Estrena „A History of Andergound Comics“. Reč je o žanrovsko-tematskoj podeli jer su stripovi koji su za predmet naracije imali nasilje uglavnom predstavljali antiavanturističke kompilacije sa parodičnim prizvukom, a drogu – socijalno-kritičke parabole o istinama i zabludama hipi pokreta i američkog neokonzervativizma apsolviranog u liku nacionalnog vođe R. Niksona. I P. B. Barcus u delu svoje studije „The World of Sunday Comics“ kao bitne karakteristike andergraund stripa ističe seks, nasilje i horor i njihov socijalno-politički, satirični bekgraund.

          „Naravno, moguće su i druge vrste kompilacija. Jedna linija bi išla izdavačko-producentskim putem (koji prati Miltojevićev Guide na kraju knjige – prim. autora). Svaki od znanih, velikih ili malih, nezavisnih izdavača razvijao je svoj prepoznatljiv stil. Druga bi počivala na geografskoj odrednici: najjači centar bi bila Zapadna obala, San Francisko u periodu od sredine 60-tih do 1973. S kraja 70-tih centar je Srednji Zapad, Čikago, dok je istočna obala, Njujork, sve vreme ublažavala radikalizam crtača Friska i Čikaga. Na kraju, jedna od opštih sistematizacija uvažava crtačko autorski element. Na jednoj strani su individualni autori a na drugoj multipersonalni tzv „jam session“ strip u koji je svaki autor ugrađivao svoje vizije i junake. Jedan od prvih jam session-a urađen je pod zaštitom „MAD“-a; reč je o „straight“ stripu „Little Orphan Annie“ koji su Kurtzman i Elder prekrstili u „Little Anni Fanny“.“

          Od 1968. kada je R. Crumb objavio prvi broj svog „ZAP“-a, kroz brojne ali na žalost najčešće kratkovečne publikacije, andergraund strip promoviše nove poglede na svet, razmerava stare vrednosti i gradi sopstvene (jedna od takvih je ifeminizam; jer iako je andergraund bastion muškog šovinizma uporedo sa njim postoji i veoma jaka feministička sekcija autorki). U toj vezanosti za promene koje i sam stvara, čini se, koren je ogromne popularnosti novog andergraunda.

          Ali, kao što je jedan od uzroka nastanka novog andergraunda pojava CCA cenzure, tako i kraj ’zlatnog perioda’ dolazi kao posledica jedne državne odluke – odluke Vrhovnog suda SAD iz 1973. po kojoj svaki grad u zemlji samostalno odlučuje šta je pornografija. Rezultat su zaplene, zastrašenost prodavaca, razbijanje distributivne mreže i samim tim marginalizacija andergraund stripa, zatvaranje u uske krugove, odsečensot od masa.

          Andergraund strip je, naravno, preživeo, živ je i danas, mada pomalo previše komercijalizovan za ukus onih koji su stvarali u ’zlatnom periodu’. Stav o komercijalizaciji jedinstven je za sve autore čiji su intervjui u drugom delu knjige, od Bill Griffit-a, Gilbeert Shelton-a, Paul Mavrides-a, Lay Linch-a. U međuvremenu su i mas-mediji postali mnogo liberalniji prema prikazivanju nekadašnjih tabua koje je andegraund preskakao. Očigledno je da je andergraund strip, priznavano mu to ili ne, bitan činilac promena u američkoj kulturi odnosno u kulturama Zapadnog sveta.

          Zbornik „Tragovi u plavoj ilovači“ (što je naslov jedne epizode Guldovog stripa „Dik Trejsi“) završava svoja istraživanja andergraund stripa i kulture koju je on doneo, nestankom ’zlatnog perioda’ postajući, na ovim prostorima, nezaobilazna, kultna knjiga za sve koji žele da otkriju tajne jedne strip revolucije. Ostaje nam da se nadamo da će ovaj zbornik zaista biti prvi u seriji knjiga koje će iščitavati tragove nedovoljno nam znane umetnosti.

(1994)


svet stripa mali logo

Ilijada


Ilija Bakić

          Ilija Bakić, rođen 1960. u Vršcu, je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Srpskog književnog društva. Po zanimanju diplomirani pravnik, objavio je više knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije: Resurekciona seča početnog položaja (1993), Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora – artefakt 1 (1995), Želite li da besplatno letite? – vizuelna poezija sa Zvonkom Sarićem (1997), Koren ključa, naličje ravnodnevice (1999), Filmovi (2008), Prenatalni život (1997), Novi Vavilon (1998), Dole, u Zoni – internet izdanje (2000), Jesen Skupljača (2007), Nastaviće se... (2008). Zastupljen je u antologijama srpske i jugoslovenske fantastike – Tamni vilajet 2, 3 i 4 (1992), (1993), (1996), Nova srpska fantastika (1994) i Fantastična reč (1997). 
Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji i urednik bloga Ilijada.

 © Svet stripa

Prijavite se i ostavite komentar.
Hvala.